text
stringlengths 67
17.1k
| mean_ocr
float64 0.31
0.86
| std_ocr
float64 0.12
0.34
| title
stringclasses 14
values | date
stringdate 1868-05-12 00:00:00
1919-12-12 00:00:00
| language
listlengths 1
1
⌀ | item_iiif_url
stringlengths 221
241
| multi_language
bool 1
class | issue_uri
stringlengths 73
73
| id
stringlengths 76
78
| image
imagewidth (px) 631
800
| download_status
stringclasses 1
value | download_retries
int64 0
0
| download_url
stringlengths 221
241
| objects
dict |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ 593 — писац овде наводи разноврсна новија испитивања у Француској и Не- мачкој, — да се не мозкемо надати „чак ни могућности једне опгате акције" (стр. 7). И тако се не може разликовати ни циљ коме цео покрет (Г епаетМе <Ји топуешеп!) тежи, ни идеја која га води. Ипак писац разликујо две врсте психолога: једни се баве „изолованим" проблемима не водећи бригу о „ фи- налпој сиптези" ; други стају на једно више стаповиште и покушавају један „систем експеримената" који може оправдати највише циљеве Психологије (стр. 10). Први се тип образовао у Немачкој и преовлађује тамо и данас. Писац овде спомпње специјалне радове Вунта, ШтумпФа, Милера, Циена и др. Исто тако помиње радове Талијанца Мосо и Француза: Бинеа, Анриа, Жанеа и др. Најзад, писац не заборавља ни многобројне американске лабораторије (стр. 13). Али ниједно од ових испитивања нема резултата који би наро- чито одскакали (гезиИ;а(;8 заШап(з), ниједно није имало одсудног утицаја на „организацију нове науке". А зашто не? За то што су испитивања чињена насумце (а 1' ауеи§1е); што се „хазардни карактер" оних испитивања — од којих су многа бесплодна или од релативне користи, док друга имају инди- ректног интереса само за психолошку карактеристику индивидуа — „са вре- менои није ни у колико модпФиковао". Писац то доказује на појединим испитивањима, пре свега, на психо- физичким , која оштро критикује. Та испитивања нису „ни од какве помоћи" за испитпвање душевнпх појава (стр. 17). Сам циљ њихов је „потпуно бе- сплодан". Психологија је била „погрешно оријентована" и за то њена испи- тивања нису могла допринетп разјашњењу „механизма духовних Феномена" (стр. 20). Што писац на супрот експерименталним психолозима, које овде помиње, тражи, то су процеси у мозгу, то је „механизам споја" (1е теса- тзте с1и Неп), а не његове варијације (стр. 25). Пошто опширније излаже исаитивања појединих нспхолога у Француској, Немачкој и Енглеској (одн. у Америцп), писац завршује речнма, да се тако материјал гомила у свима врстама, а метода не добија одрођеност и обим (рогУе), који су потребни да би се осигурала будућност нове науке (стр. 30). 0 поједпним испитива- њпма, ко.ја писац излаже, нећу овде говорити, ни пишчево мшпљење о њима крптиковати, јер би то далеко одвело, а за нас и нпје од тако великог иптереса. Друга глава — Езза18 (1е буз^етаШаМоп — говори о другој групи психолога и то, нрво, о Техници вксаерименталне Психологије од Ту- луза, Вашида и Пијерона. Ови психолози су проширили психоФизичка ме- рења и на памћење и на пажњу, о којима писац врло опширно говори (стр. 31 — 55). Писац их, разуме се, критикује. Јер он и у свима тим испи- тивањима види, на крају крајева, само „чисто индивпдуалне знаке" који не карактеришу „природу самог Феномена свести" или „механизам Феномена" већ више само моментано стање (стр. 37 — 45). Шта више, испитивање памћења онако, како то ови испитивачи чине, дало би нам врло варијабилне' и случајне цојединости чак и за карактеристику пндивидуа (стр. 44). Писац се за то чуди, како су поменута три испитивача могла имати „храбрости" да тврде, да главни задатак експерименталне Психологије и лежи у „пси- холошкој карактеристици индивидуа" (стр. 46). По ппшчевом мишљењу „прави циљ" експерименталне Психологије не лежи у познавању „вегатачког и апстрактног типа" већ у познавању природе психичких Феномена, њихове локализације и њихове везе с организмом (стр. 47). А баш ова} циљ је доказ, да је синтеза на садагањим основима експерименталне Психологије
| 0.679034
| 0.172688
|
Prosvetni glasnik
|
1913-06-01
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093758062
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093758062/$69
|
success
| 0
|
{
"bbox": [
[
1.2693376541137695,
2.78106689453125,
636.1484375,
1017.8717651367188
]
],
"category": [
0
],
"score": [
0.11076688021421432
]
}
|
|||
песи наших армија и у реоиу дубно-креме- њецком, вишњевецком и у Галвцији. Противнив, како изгдеда, почиње попу- штати на целој линији јужног Фронта. по- влачећи се на запад од диније Горње Гори- ње, Швве и Серета. Али ипак то одступање још не носи каравтер општег иереда. На- протвв, по многии внацима се може видети са каквом упорпошћу противник тежи да поправи свој поколебани положај и преломи назрелу кризу у своју корист. На то су управл>ени сви напори и про- тивнапади, о којима чвтамо у службеним из- вештајима. Протввнику је жао да се одрече идеје обухвата — отуда и прелази у насту- пање и противнапади у реону Деражна и Кљевани и уопште у реону Горње Гориње. Готово исти значај имају прелази противни- кови у противнападе у реону западно од вароши Вашњевеца. Протввиик као да ни- шани дуж главних железничквх пруга и тражи овде многообећавајућвх успеха. Последњи догођаји на том војишту могу послужити као добре Валеријанове капљице за оне који, одајући се делимичним утисци- ма, виде опасност свуда, а не онамо где је она највећа и најбогатија последицама. ПОДЛИСТАК Шта чини ваљан старешина. Трећи батаљон, ирвог иука, другог иовива, био је на иоложају Чавчићнма, крајеи бвгуста 1911 год. Цепријатељ је силно наваљивао, да нас нотисне са Чавчића, и нагаи су непрестано водили жестоку борбу, само да одбију учестане нопријатељске на- паде и да се одрже на свове положају. Двадесет шестог августа посло подне прва чета овог батаљона доби ваповост, да чим падне мрак изврши јурнга на непријатеља, који је био ту већ иред самим Чавчићима. Али непријатељ је био бројем много јачи од нас, зато је вал.ало нрво вввршвти један мали ма- невар, једним одредом лашим ваћи му с бока и тако га збуннти, да би наш јуриш био успешнији. Зато другоме воду ове чете било је наређено, да се спусти у једну јаругу, досно од нашег положаја, да ое неонажено подвуче неириЈатељу у бок, па кад иаши с Фровта почну јуришати, да овај вод удари у (5о8 веиријатељу, те и да га овим ивненадним ударом >буни, а и да привуче на себе она два не- пријател.сва митраљеза, која су бвла врло 5годно намеШтена према наше« аблоЖају на Чавчићима, те би, управљенћ право на онај НагД одред, који би пошао на јуршп с Фронта, готово оаемогућили извр- шење овога јуриша. У овоме воду био је водник поднаредпик Мн- ладин Стојановић, ив села Јастребпа, среза власо- тиначког, округа врашског. То је бно у сваксм погледу ваљан војвпк и старешвна: и лично храбар, п врло смишљен, и у сваком ногледу поуздан. А са својим војнвцима тако је лопо и другарски иоступао, да су га сви волели, као да вм је рођеии. Чим јо пао први мрак, поднарвдник Миладин сиђе са својим водом у ову јаругу десно од нашега иоложаја и полако се привуче до под сам ћувик, на коме су бнли непријатељски мнтраљезн. Ту је лепо распоредио своје војнике и кад већ дође уговоревн тренутак, он а својвма крете вапрсд. ка нротиваиковвм мнтра&езима, све пувећн уз брда, сано да би се, неопажени, што блпже нрпвувли ми- траљовима, те да оно око мвтраљева, по могућству, изненаае и варобе им митраљезс. Воћ су и кроз ноћпу таму назпрали неприја- тељско митраљезс, и свакоме је срде живље куцало, радујућн се што ће ва који трепутак оне две деви, које су им задавале толико јада, битн у срисним рукама. Али баш у томе тренутку опазише вх пеприја- тељске натроле, и отвори со ужаена ватра. 11опријатол. је сиоао па њих и пушчапу и ми- траљоску ватру. али су они наак игпли напред. Водник Миладвн командова својима да иођу па јурнш, п они кретоше жнвље, засинанн кишом од олова. Али кад су билн воћ на педесет метара од самнх митраљеза, 8астадошс. Непријатељска је ватра била силпа, а ту наиђоше на неке ваклоне, па су хтели и мало да одахну, а и колико толико да сма- ље губигке. Вио је одсудап тренутак. Миладин је командовао својима да во вастај- кују, него да јуре ваиред. Алн они су св колебали. Мучно вм је било да ивиђу и» ваклона и приме бевброј непријатељских зрпа. Тада Миладин встрча испред својвх војпика и вичући вз свега гласа „Ура!" одмаче испред свих за чвтавих петнаест, па и двадесет метара. У том тренутку он се зањиха и паде. — Рањен нам је водник ! чу се међу на- шим војннцим«. Тројица нашпх изиђоше из заклони и допузише до рањена Миладина, да га однесу. Алн он нм до- викпу : — Не прилаввте мони ! И ако сам тешко ра> н.ен, не одобравам да се мајете око мене, док вв навршите вадатак, који смо добили! Војниди су повнавали свога водника. Знади су, да што он рече. то јв речен*, те се међу њима чу само неко шапутање, и убрзо после тога равлеже се једно снажно „Ура!". и после неколико тренутака наши су били већ на ћувику, на коме су били ау- стријскн митрзљези, и ови су мнтрал.ези били наша. Кад су се војници, по иввршеном вадатку вра- тнлн воднику Миладину, да га однесу на нревија- лиште, Миладин је био већ мртав, сав огрезао у крви. Оцглорн« уреднав Вид. Ан^екоажк Штш 1?»» Опврииног О дељен.1 В рж . К окли«
| 0.542338
| 0.194193
|
Ratni dnevnik
|
1915-09-26
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095266615
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095266615/$4
|
success
| 0
|
{
"bbox": [
[
5.238865375518799,
2.2472572326660156,
721.142333984375,
988.1580810546875
]
],
"category": [
0
],
"score": [
0.10595279186964035
]
}
|
|||
Стр. 98. Можемо се дакле држатп старог, класнч- иог разликовања пет чула, јер нам само она пружају тачне појмове о квалитетпма материје. Свизацијв И пврцвпцијв. Пет чула су, већ смо видели (Лекција III.), седишта у нсти мах и афсктивнпх п репрезентативних ниње- ница, н сепзација и перцепција. У почетку превлађује афективан елеменат; задовољство или бол сачињавају целину сен- зације. Али се мало ио мало издваја реирезен- тативан елеменат, и јавља се перцепција. То је Хамилтон :!: нзразио кад је рекао: „Сенза- ција је у обратном односу према перцепцији". Без сумње су за дете сензације вида, на прпмер, интензивна задовољства, оне жпво узбуђују његов сензибилптет, али му доносе само неодређене представе о снољашњем свету. Наиротнв, код одрасла човека су перцепције вида тек изузетно праћене задовољством пли болом. СубјВИТИВНО И ОбјВИТИВНО. — Овде је прилпка да укажемо на битну једну разлнку коју фн- лозофн много употребљавају, разлику између субјективнога* и објективног*. Сензацпја је једноставно субјективна; она је, другим речпма, унутрашњи феномен којп се односи само на биће које осећа. Перцепција је, напротив, о- бјективна, она нам даје представу о иредмету који се разликује од подмета. Хијврархија ПВТ нула. Пет чула ннсу нп- како у истој мерп важна с обзиром на пер- цепцпје, на објективне представе којпма су чула извор. Код утисака куса и мириса ире- влађују муке и задовољства: служећи сензи- бнлптету, ова два чула су тек у малој мерн оруђа интелигенцпје. Слух, вид и шшање нам, наиротив, иружају перценцпје које су понај- чешће равнодушне, то јест без нкакве нрп- јатне .или непријатне емоцнје, п које сачиња- вају ирава пнтелектуална сазнања. Мииромвгас " И мношина чула. — Пет чула пам открива велнк број квалитета матернје; алије очевидно да иам их она не открнвају све, и да бисмо с једним чулом внше, кад бисмо га пмали, сазнали новнх квалнтета. У једном од најоштроумнијих својих романа, Волтер зами- шља дива који, обдарен са више чула него човек, разлпкује код материје множину осо- бина које су нама непознате. Колико чула имају „људи ваше плакете, пита ста- новник Сириуса становвика Сатурна. — Ми их имамо се- дамдесет и два, каже Сатурњанин, и сваки дчн се тужимо да нам је мало... — Ја вам верујем, каже Микромегас, јер ми на нашој планети их имамо скоро хиљаду, и још нам нреостаје не знам каква чежња која нас без престанка под ећа да има много саврпгенијих бића. Колико разних особина бројите ви код ваше материје?... — Ако говорите о оним оеобинама без којих ми мислимо да ова планета не би могла егзисгирати овака каква је, ми их бројимо три стотине, проетор, непробојност, покретљивост, дељи- вост, и остало " (1) Ннализа чулнв пврцепцијв. — Поред свега тога што је спољашња перценција иепосредно са- (1ј Микромегас, фидозофска приповетка. знање матерпјалне стварности, она је ништа мање зато сложена радња, која претпоставља више елемеиата. Она прво претпоставља егзистеицију сио- љашњег феномена, физичког предмета, квали- тета материје, којп је узрок перцепцнје. За њу је затпм потребаи чптав ннз <|>п- зиолошких феномена, који се дешавају: 1° у спољашњем оргаиу, који је на површпнп тела, п где настаје утисак; 2° у специјалним :;: нер- вима, оптнчнп нервп за впд, акустичиим нер- впма за слух, нтд., који иреносе у нервне цсн- тре утисак примљен спол>а; 3° у мозгу, где се, услед иренесеног утнска, дешава перцепцпја. Перцепцпја је дакле пспхпчкн феномен који претпоставља као антецеденције фено- мене физичке и физиолошке. Впћи ОПИС чулног оруђа. •— Узмимо за иример чуло вида. У тамн ппшта не видимо, у нра- зноме тако исто: да би перцепција вида на- стала, треба да светлост обаеја нас и иред- мете пред нама. Затим, треба да ностоји орган ока и да буде здрав. Око је као прозор отво- рен према спољашњем свету; ако је прозор затворен или застрт на који било начин, све- тлост не продире у кућу или рђаво продире. Али ово није све. Ако. је оптнчки нерв, сме- штен иза ретипе којом је дно ока постављено, пресечен или уништен, светлосна зрака ће за- луду иасти на око: она неће бити перцицована, пошто није пренесена у мозак. Не улазећи у поједнности које треба тра- жити у физиологији, закључимо да су чулии органи спеццјална оруђа, .кОја омогућавају но- себне перцеицпје. Једиио штојечуло пипан,а распрострто по свој поврпганн тела, и ако има своје главпо седиште у руци. Прнродне и ствчонв пврцвпције. — Одмах у п»- четку треба добро разуметп битну једну ра- злику. Између перцепција, једне нотичу непо- средно пз природне радње сваког чула самог од себе: то су природне перцепције; друге иретпостављају нзвесно васпнтање чула н њи- хову узајамну сарадњу: то су стечене перцеп- ције. Тако ћемо сад одмах вндети да је боја природна нерцепција вида, а размак међу иредметима је стечена перцепција. Паснвнв и активнв пврцвпцијв. — Друга је ва- жна иодела на спонтане, пасивне перцепцпје, и на вољне, активне. Пажња пма велпку улогу код спољашње перцепције, као и код других радња духа. Другаје ствар гдедати, слушати, питати, кушати, њушити; а друга видети, чути, дотаћи, окуснти, намирисати. Перцепцпја не достиже максимум своје снаге сем ако њоме управља пажња. Спвцијалнв пврцвпцнјв сваиога чула. — Свако паше чуло нам даје спецпјалне иерцепцпје, које се апсолутно ие могу свести једна иа другу. Размотримо .једну за другом ове сне- цифичне перцепције. Пврцвпцнјв мириса И иуса. — Спецнјалне пер-
| 0.665193
| 0.193065
|
Školski glasnik
|
1912-03-30
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093762256
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093762256/$5
|
success
| 0
|
{
"bbox": [
[
0.9273171424865723,
2.898284912109375,
723.8696899414062,
1018.4754638671875
]
],
"category": [
0
],
"score": [
0.1390932947397232
]
}
|
|||
РАТНИ ДНЕВН1Е БРОЈ 3. 10. маја 1916. године ГОД. III. ЗВАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈИ Солун, 10. маја На локој оба.ш Иардара пнтеи- знвна артнлернјска активноет. Не- мачка артилернја тукла је разне тачке Фронта, не заборавнвшн ни село Шајадаг, на које је нало внше граната. На десној обалн бнло је сукоба нзмеђу пагрола. Петроград, 9. маја Западни фронт: Својом ватром ми смо од- били немачке нанаде у области Илукста и се- верно од језера Илсена с великим губитцима ио неиријатеља На осталом фронту било је ка- нонаде и пушкарања, особито живо на секторима Двинск, Сморгон и Крево. Кавкаски фронт: На правцу Мосула наше трупе настављају своје напредовање. Париз, 9. маја На левој обали Мезе битка се наставила са огорчењем целога дана на фронту који се простире између шуме Авокур и А, езе. У бли- зини иута, који води од Ена за Окур, напад који су Фран (узи нредузе и, омогјћио им је да отму два немачка рова. Мало пољско утвр- ђење, које су Немци били заузели 5 маја, јужно од коте 287, нотпуно је разривено на- шом артилеријом. У непосредној близини источно од коте 304, Немци су предузе.ш напад против каших положаја и, пошто су тренутно продрли у наш ров прве линије, били су потом потпуно одбачени. На западним падинама Морт Ома жестока офансивна акција, којује вршилаједна немачка бригада, заустављена је ватром наших митраљеза и нротивнападима наших гренадира. Немачке колоне, које су наступале иза јуриш- них тадаса, бћ«е су узете иод ватру паших батерија и прину^ене да се повуку натраг. На десној о'али ЈМезе артилериска борба била је веома жестока на сектору Дуомон. У току јед- ног живог напада наше су трупе заузеле на јуриш камене мајдане код Одрмона, које су Немци били јако утврдили Заробили смо 80 војника и заплени.ш 4 митраљеза. На осталом фронту било је артилериске акције с времена на време. ТЕЛЕГРАФСКЕ ВЕСТИ Париз, 7. маја Продрли смо прошле ноћи у немачке ро- вове северно од Роленкура. Бој се наставха око левка код Вимиа. Било је 27 ваздушних бојева: један је ал- батрос оборен близу Лила, а други један се- верно од Витриа. Париз, 8. маја Да би обновили своје нападе у четвртак у 7 час. у вече, Немци су развили у борбу не мање од 30.000 људи, од којих две нове ди- визије, куд и камо орније за борбу него ли трупе које су биле ангажоване два сата пре тога. Њихов напор, врло жесток, изводио се по истом плану као и онај после подне, но у ширем обиму. Фронт се нружао на 4 ки- лометра: лево крило наступало је на коту 304 а десно је продирало у унутрашњост шуме Авокур. Али особито огорчен бој развио се у центру. т. ј. ка коти 287, и омогућио је не- пријатељу да продре на једној тачки у наше линије. Али је тај делимичан успех био пла- кен страховитим губитцима. Немци су ста- јали јуче прилепљенг уз ивице котв 304, чи- ји врх, како изгледа, и даље образује њихов објекат. Офансива од четвртка, с обзиром на начин на који је вођена, мора бити увршћена у ред најмаркантнијих догађаја из ВЗДцвнске
| 0.672994
| 0.193127
|
Ratni dnevnik
|
1916-05-10
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093742604
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093742604/$1
|
success
| 0
|
{
"bbox": [],
"category": [],
"score": []
}
|
|||
1142 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК именом. Павле ? Зато што са Земље гледано личи на кола. Изиђи и нацртај Кола на табли! Како се помоћу Кола налази Северњача? Кажи ти, Ранко! Кад се у мислима споје звезде А и Б, иа се та линија продужи уз небо отприлике пет пута. У шта ће она ударити? У звезду Северначу. Кад нађемо Северњачу, коју смо страну света одредили? Север. Зашто? -Зато што је она на северној страни неба. Тако је. 3. Ј^омпас Ви сте до сад научили, како се одређују стране света дању и иоћу, кад је небо ведро и кад се налазите у слободном (отвореном) простору. А да ли је небо увек ведро ? Није. Кад је наоблачено мо- жемо ли помоћу Сунда или Северњаче одређивати стране света? Не можемо. Зашто, Алекса? Зато што се тада не види Сунце (Северњача). Тако је. А можемо ли помоћу тих звезда одређивати стране света у ■соби? Не можемо. Зашто ? Ученици ћуте. На да ли се из собе може пратити кретање сунчево од јутра до мрака? Не може. Тако је, нити се из собе може пратити кретање сунчево од истока до запада, нити •се из сваке собе може видети Северњача. Кад путујемо по мору немогућно је одређивати стране света но Сунцу или Северњачи стога, што се лађа креће и непрестано мења свој положај. У густој шуми круне од дрвећа скривају нам Сунце и -звезде, те наи је и у њој као у сваком затвореном простору немогуће одредити стране света на изложене начине. Али су се људи и томе довили измисливши справу, помоћу које >се могу одредити и главне и сиоредне стране света у свако доба и на сваком месту (увек и свуда) тј. и дању и ноћу, и при ведром и при наоблаченом небу, у слободном и у затвореном простору, на копну а на мору. 'Га се справа зове комаас. Наставник исписује ту реч на табли и наређује ученицима, да је изговоре, што они и чине. Затим износи компас пред ученике. На шта личи ова справа? На сат. Од чега је начињена кутија? Од дрвета. Тако је, али има и металних. А какав јој је поклопац? Стаклен. Каквог јој је облика дно? Кружног. Примећујеш ли ти, Ни- кола, дајенешто исписано по кругу надну? Примећујем. Шта? Неки бројеви. Прочитај их! 10, 20, 30, 40 итд. Добро је, седи! Кружно дно компаса подељено је (као сваки круг) на 360 јед- наких делова, који се зову степени (дакле, на 360°), али се само на великим комнасима обележава сваки степен, а на мањим сваки нетна- ести, десети или пети. На овом компасу, који сам вам показао означен је сваки десети степен,
| 0.680798
| 0.182808
|
Prosvetni glasnik
|
1910-12-01
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093758049
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093758049/$54
|
success
| 0
|
{
"bbox": [
[
0.744580864906311,
2.549407958984375,
633.1741943359375,
1018.0943603515625
]
],
"category": [
0
],
"score": [
0.10858037322759628
]
}
|
|||
БРОЈ 48. и 49. ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРАНА 379. СТРУЧНИ ДЕО 0 ПРЕВАРИ од Др. Томе МСивановића (сВРШЕТАк) IX. Превара код осигурања (јј 255 а к. з.). Она је зломин, те се не може узетп да н за и.у важн деоба преваре на пре- ступпу и иступну. Ово је дакле гвшка превара. 1. У § "255 а к. з. су предвиђене само две врсте оснгурања: а) Осигурање какве ствари од аожара. 11е прави се разлика међу стварима, т. ј. без значаја је, да ли је ствар покретна ил11 иепокретна. Овде спада ирема томе п осигурање лађе и њеног товара од пожара. б; Поморско осигурањс, Од објеката овог оснгурања помињу се само лађе и њиховп товари (пе дакле возарина, новац, кој 11 се превозп, птд.). С обзиром нак на то, да се осигурање од пожара засебно помиње, има се узетп, да се под осигу- рањем лађа п њпхових товара разуме само осшурање од опасности вожње на води, а не н осигурање истих од пожара. С обзиром на то, да је циљ законодав- чев, да заштити обезбедпоца од преваре, као лађа се има овде разумети свако иодеио превозно средство ма које вели- чине (н. пр. чунови н гондоле), а пе само лађе у техиичком смислу те речп'). 2. Свар со има сматрати ка > осигу- рана онда, кад је закључен формално пунонажан уговор о осигурању' 2 ). Без значаја је према томе, да лп је уговор к материјално пуноважан, т.ј. такав, да пз њега одиста истиче право на накнаду у случају и.пр. пожара 3 ). 3. Превара се код поменутих осигура- ња састоји у томе, што се обезбедилац паводи на плаћање накнаде за ствар за- иаљену одн. за лађу или њен товар, ио- топљене или разбијене, лажним представ- љањем, да то није од самог об^збеђе- пика вино проузроковано, одн. ирикри- иањем илп изопачавањем истпие о томе. а) Радња се састоји у иаљењу ствари одн. у разбијању нли иотоиљавању лађе или њ ног говара. Сез значаја је, да ли је пожаром нанета штета толика, да се ирема уговору о осигурању има право па накнаду 4 ). Довољио је дакле, да је ствар запаљена. 0 појму наведенпх радњи в. код оиште онасних кривичних дела. б) Ова врста преваре је свршена са- мим тим, што је ствар запаљена, одн. што су лађа или њеп товар потопљени иди разбијени. Пије дакле потребпо. да је сума осигурања примљена, нити чак ') Уп. 01вћаиноп § 205, 2а, 8реаз11агс11 51!. 2 ) Тако 01 $11аи)ч 'П 5 "265, \л,ВтсИпд 1 368, ОјЈчп- ћо[ § 265 9. 3 ) Ргапћ § 265 II и ЗрезаћагМ 39 захтовају ма- геријалнЈ' пуноважност. 4 ) Уп. 01аћаизеп 5 2&5, 26, прот. Оо1М. Ма1епа- Неп § 244,4 узимајући, да поотоји иокушај, кад ое нема ираво иа наннаду е обзиром на величину шгете. да је тражена, т. ј. није потребно за разлику од општег појма преваре. да је обезбедилац био наведен на радњу, ште- тну по његову имовину. 1° Но покушај ове врсте преваре је ипак могућ. Било би га н. нр онда, кад извршплац нпје успео да запалп осигу- рапу ствар, већ само предмет, који је имао да пренесе ватру на ону 1 ). 2° У | 255 а к. з. казна је проиисана, тако, да погађа и случај, кад је напла- ћена сума осигурања. Према томе не би со могло узети, да постоји превара из § "252 к. з. у реалном стицају с прева- ром нз § 255 а онда, кад је извршилац успео да наплати суму осигурања т. ј. да он тиме врши нову превару 2 ). 4 Ова врста преваре може бити у идеалном стицају с опште опасним кри- вичним делима из § § 295—297 и § 307 к. з. 5. Пзвршилац може бити свако, дакле не само обезбеђеник, јер се у § 255 а к. з. не тражи, да је извршилац превару извршио ради своје користи (в. 6.) 3 ). Извр- шилац је опај, који је извршилац паље- вине одн. потопљавања или разбијања лађе или њеног товара. 6. Захтева се, да извршилац дела у намери иреваре. Ђ У намери нреваре® значи у памери, да се сума обезбеђења пот пуно илн делпмично прибави за себе илн другога лажним представљањем, да дога- ђај није од њега вино проузрокован, одн. прикривањем и изопачавањем истине о томе. Није потребно. да извршилац има поред ове и другу коју намеру, нити је друга која намера довољна, н.пр. намера да се добије награда. За постојање оне намере је без значаја то, што би вредност стнари прелазила суму осигурања 4 ). X Прев ара иротив сродника наведених у § 50 аI. 2 к. з.. задругара, хранитеља, тутора и васаитатеља (§ 258 к. з.: „У па- раграФима... 235... у смотрењу крађе и утаје казано, важи такође и за превару,« в. § 46 IV). За провару извршену про- тив ових лица прописана је мања казна и нстрага се може повести само по тужби повређеног, чиме се она и одликује од осталих врста превара. XI. Законодавац је ј врстио у ову главу две врсте преваре, које нису уирав- ') Уп. Оићаииеп § 265,5. - Тако V. Изг1 5 140 III, ВтгЛпц 1 369 Меуег- АИГеМ 483, Ргапћ § 265 I, НШисћпег 2 279, Мегће.1 Н. Н. 3784 Прот. 01аћ аизеп § 265,6 (узимајући, да је пренара код осигурања с!е1. з. §еп,) Неу1ег Уег§1. Б. 7 444, Зреваћаг<11 70. ') Тако Ргапћ § 265 IV, Тћ1е1 104, Оићаизеп § 265,4, КоМег 130., о. 1.18г( § 140 III. Првма не- кима (ЗреззћагсН 34Ј то молсе битп само обезбеђеник. В1п<Ипд (1368) заступа среднЈв мишљење: »Изврши- лац може бити само онај, који у врзме дела има права да наплати суму осигурап.а у своје име или у име онога, кога заступа, или умесно очекује, да ћо после дела имати ово нраво (паследшш смртно болесног обезбеђоника запали кућу, да би после но- вац подигао), и има вољу, да тражбину оствари лажннм представљан.ем. да он има права, или да тцажи иснлату суме осигурања као заступник онога, који има права,* дакле не само обезбеђеник, али не ни свако. — Ко би подстрекао некога у намери нреваре обезбеђеника, подстрекач је. Извршилац нак нећо бити кривац код преваре, ношто нема намеру преваре (према V. 1Лзг1-у [§ 140 т.] и осталим биће посредни извршилац — в. о томе О. Д. § 43 11). — Према Коћ1ег-у (81исНеп 1130) помагач у пал.евини ит.д. је извршилац преваре. 4 ) Уп. Ргапк § 265 III з. љене иротив имовине, које су према томе два самостална кривпчна дела. С ирева- ром, о којој је до сада било речи, за- једничко им је само то, што им је радња обмана. Та су кривична дела: 1. Превара иодметањем и иромењи- вањем деце исиод седам година (§ 259 к. з.). а) Ова превара је свршена подмета- њем или промењивањем детета. б) Детету треба да је мање од седам година. в) Ова превара је кривично дело про- гив породице и породичних права дети- њих, јер се њоме чини непознатом де- тиња породица, а тиме се оно уједно лишава породичних права. г) Радња се састоји у стварању за- блуде о пореклу детињом подметањем или промењпвањем истога. д) Што се виности тиче, довољаи је умишљај. Он се састоји у свести, да се дете испод 7 година подмеће одн. про- мењује. 2. Прев ара извршена тиме, гито је неко навео извесно лице ка стугсање у брак, а ирећутао, да каже иреионе, које брак уништавају, и услед којих је он одиста уништен (§ 260 к. з ). а) Као што се види, за ову превару је потребан један специјалан услов ин- криминације: да је брак уништен. б) Средство обмане је иодржавање за- блуде о неиостојању наведених сметњи за брак. в) Објекат овог кривичног дела се не може да одреди. Оно се карактерише само својим средством обманом. г) Што се внности тиче, довољан је умишљај. Исти се састојн у свести, да се неко наводи на брак, и да су препоне таке, да се због њих брак уништава. XI. У закону о таксама наводи се је- дна засебна врста преваре: иродаја так- сених марака и таксених хартија скуиље, но ихто њихова вредност износи (чл. 48.). а) Ова се врста преваре одликује гиме, што се обмана састоји у навођењу у за- блуду о вредности таксене марке или хартије. б) За постојање кривца изчл. 48 потре- бан је један специјалан уелов кривичне одговорности: да је извршилац овлаш- Кени иродавац или државни и оиштин- ски чиновник, који врши иродају таксе- них марака и хартија. § 2. Казна за превару. 1. I. За обичну арестуину иревару про- писани су затвор до пет година илинов- чана казна до пет стотина талира поред губитка грађапоке чазти (§ 252 к. з.), а за обичну истуину превару затвор до тридесет дана (§ 391 к. з.). 2. За ирвстуину превару одвођењем електрично струје пропиоан је затпор до годину дана или новчана казна до хи- љаду динара (253 а к. з.), а за истуину затвор до тридесет дана (§ 391 к. з.). 3. За преваре ири уговорима пропи- сана је иста казна која и за обичну пре- стуину (§ 252 а к. з.) или иступну (§ 391 к. з.) превару (§ 253 к. з.). 4. а) За преваре из § 254 к. з. пропи- сани су затвор од најмање трц месеца
| 0.644612
| 0.20979
|
Policijski glasnik
|
1911-12-25
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095257875
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095257875/$3
|
success
| 0
|
{
"bbox": [
[
1.6596909761428833,
2.248168468475342,
784.8237915039062,
1018.291015625
]
],
"category": [
0
],
"score": [
0.14448925852775574
]
}
|
|||
ИАСТАВА И КУЛТУРА 1085 који је написао познато опсежио дело о првим годинама Копитареве књижевне делатности, држи, на стр. 708 да се Копитарев утицај у овој критици види на месту где се вели како је сваки књижевник дужан мислити о предмету о коме пише. То је вероватно, јер одговара чак и маниру Копитареву. Критика је по мислима мршава, па није немогућно да је и оно мало мисли ко.је су у н>ој догало по утицају Копитареву. Вук је у овом првом огледу критичарском налазио онда да је Видаковићева књига „вообшче изредна"; али „аутору срећу за будућа дјела желећи" застаје са замерањима код језика, који је у великој мери за осуду. Још се у тој критици помиње како би Видаковић могао корисних правила наћи у Вуковој „Писменици" која је штампана у другој иоловини прошле, 1814 године. Данас бисмо могли Вука осу- дити за ту неделикатност, за властиту рекламу, кад га не би бранила околност која сведочи да ту алинеју уонште није ни могао Вук напи- сати. Вук је, рекосмо мало пре, још 20 маја послао Копитару ту рецен- зију, а тада Вукова „Ппсменица" није ни у руконису била готова. Природно је да Вук није ни могао упућивати Видаковића на дело које није ни написано. Врло је вероватно да Копитар с оценом није био задовољан, те ју је задржао од штампања за неко време док је ма колико не попуни. Али после месец и по дана отпутова Копитар по службенонаучном послу у Париз, па и у Дондон, и у Беч се по- врати тек у половини Фебруара идуће, 1815, године. Вративши се, за- текао је поодавно још доштампану прву „Пјеснарицу" и тако исто наштампану „Писменицу" Вукову. После тога је Копитар лањску, још непресгано у рукопису, рецензију Вукову попунио и дао да. се штампа. Тада је он могао поменути у рецензији и Вукову „Писменицу*, у то- лико пре што се Вук на рецензији није ни потписао. Може се с нај- већом поузданошћу узети да је ствар тако текла, јер то не би био једини случај да Копитар уноси у Вукове спнсе не само идеје него и реченице своје! На ту је критику Видаковић одговорио у истим „Новинама Срб- ским" и то у бр. 238, 284 и 235 исте године. Он, наравно, брани свој језик, па, не знајући ко је писац роцензије, вели о помену Вукове „Писменице" ово: „Ја Г. Вука СтеФановича љубим као моего земљака, љубим и по- читујем у њему и у топлим нерсима његовим ону, коју он роду својему ноказује, ревност; обаче нека се по оној Писменици мој Г. Реценсент, кад књиге успише, влада, он и ако ћеду и стотина с њнм, но ја не". Зашто је Видаковић тако рђаво мислио о Вуковој Граматици или „Писменици" види се из ових других речи његових: „Ја сам желио да се изда Сербска граматика, и перви Г. Вук моје је у тому желаније исполнио, но сочини ју са свим просто, по
| 0.704939
| 0.186563
|
Prosvetni glasnik
|
1913-11-01
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093757823
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093757823/$69
|
success
| 0
|
{
"bbox": [
[
1.072464108467102,
2.4417724609375,
635.9248657226562,
1018.2036743164062
]
],
"category": [
0
],
"score": [
0.10599272698163986
]
}
|
|||
561 rpeume 3eMJBe. rocno /jap o/j u,ejrora cBeTa — oxojh Phm ne- ^yie, #a ce y ie^HOMe Kpaiy H>eroBor npocTpanor n,apcTBa pa^a MaTH HOBor u,apa, KOMe ie iio /jB-iacTHa He caMo aeM.'Ba ho h He6o. Kafl 6 h 3Hao CBeT #a ie IIpecBeTa /JeBa Khn poljeHa no Hape #6u IIpoMHC^a 6o5Kaier, oh 6 h HeznHaHCTBeHO npe /;ycpeo H >eHO po^eae; a OBaKO aeHo poljeiBe npocjaBjBa caMO / jom lahHMa h AHe h h>hxobhx cpo /^HHKa, a /jou ,Hiiie Ka/j ce ie oHa yflocToiMa /ja 6yfle MaTH rocno /i,a Hcyca XpncTa. H >eHO po- ijei&e noHe npocjaBa.aTH BehH /jeo Iy#eicKe 3eMjf >e, h i^eo cbct XpHuihaHCKH, Kao ihto ie to IIpecBeTa Boropo/iHiia npopoui- khm ycTHMa CBoiHMa h npeflCKa3ajia o ce6n roBopeiiH: ce eo u 5 HUIHt V'K/lđ?KđTZ MA BCH pO^H (ZyK. 1. CTp. 48.) Y HaCT H>eHor npecaaBHor poijeaa no/i ,H3aTH cy caaBHH h ahbhh xpaMOBH y KoiiiMa ce ciaBH h xBaau HMe CBeTe Tpouu,e — Bora h HMe IIpecBeTe Boropo^Hu,e. y uacT h cjraBy H >eHor po^eaa noflHrHyT ie h OBai cbcth xpaM Koiu ^aHac ripBH nyT uoc .ie tojhko cto- THHa roflHHa CBora poncTBa TopacaucTBeHHM 6orocjy5KeH>eM npo- caaB^a HMe h ycnoMeHy poljeaa IIpecBeTe $eBe MapHie. XpaM OBai 6 ho ie 3apo6j £>eH, onyuiheH, noraaceH, o6ecBeheH, uoTpBeH h ocKBpaeH pyKaMa 3J0TBopa cpncKHx. Ho npe6aarH IIpoMH- cao 6o3KHiu oiipefleaHo ie „BpeMeHa h jbeia" Ka /ja he h obo CBeTO MecTO 6 hth ocaočoijeHO op, poncTBa Ty^HHCKor, oupe/^e- 3ho ie u aHU ,e, Koie he ra ocao6oflHTH, Kao uito ie onpefleauo aHH,e ofl Kora he ce po/^HTH CuacHTejB CBeia. Bx ciyiu. mh ^oueKacMO cpehHO speMe BacKpceaa Hauie cjo6ofle, BHflecMO o6HOBJBeHe xpaMOBe 6osKHie y KoiuMa he ce ^aHac h CBar/;a y3H0CHTU uhcth TaMH >aH IIpecToay 6osKnieM. B hhobhhk Te cjo6ofle 6 ho ie Haui CBeT^H h He3a6opaBjBeHH no i iHB. rocnoflap MnxaHJi Kora 3aoTBopH cpncTBa npe BpeMeHa OTproiue ofl Hac. TeuiKa Tyra h acaaocT o6y3e Cp6niy op, oHor flaHa, o/i Ka# na#e OHai Koin ie acHBeo 3a Cp6uiy h CpncTBO J TeuiKa Tyra h jKa^ocT 6hj& ie o6y3eja flyuiy h cpu,e lahHMa h AHe 30 OHora ^aHa , #ok HHcy po/jH.iH IIpecBeTy /teBy Bo- ropo /jHu ,y. lahHM h AHa H3ry6n.ni cy Ha /jy HMaTH HKa/\ nopofla,
| 0.604066
| 0.209578
|
Pastir
|
1868-09-08
| null | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093761825
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093761825/$3
|
success
| 0
|
{
"bbox": [
[
0.6016185879707336,
1.266448974609375,
692.2012939453125,
1019.81640625
]
],
"category": [
0
],
"score": [
0.10202139616012573
]
}
|
|||
шкодско кретан.в 1005 ника 10 дана но 9 часова дневно, за које ће време 15 радника довршити преостали носао, радећи дневно 12 ча.сова? 4. Бициклист нође у 8 часова нз места. А у В (раздаљнна од А до В .је 15 кт.)> па се одмах врати у А. Пегаак нолази из В у А у 8 часова и 20 минута. Бициклист је срео нешака у 9 часова, затим стигао у 9 часова и 40 минута, Коликом се брзином креће пешак, а којош бициклист? 5. Да се нређе пут од 250 кт. један нутник употреби Б дана више него други, јер други нрелази 12 кш. више него нрви. За колико дана сваки пређе тај пут ? 6. Неко може отнлатити дуг за 12 година једнаким годшпњим отпда- тама. Кад би могао одједном отндатити дуг износом свих отилата, кад се рачуна но 5°/ 0 простога интереса? 7. За једну куку лице А нуди 8000 динара у готову и 4000 дина.ра после 2 године. Лице В нуди 9000 динара после годину да.на и 3500 ди- на.ра после 2 године. Која је боља понуда, кад се на новац ралуна но 5°/ 0 нростога интереса? (Рачунање дисконта по немачкоме начину) 8. Кодиком сумом испдаћује држа.ва чиновника, који почиње с пдатрм од 2400 дин. и сваке 5. године доби.ја повишицу 600 днн.. а право на пен- зију стиче носле 30 година и уживао ју је 10 година, кад Се на новац ра- рачуна по 5°/ 0 сложенога интереса? 9. Једно лице улаже за 15 година 1200 динара, да би по истеку могдо уживати ренту за 20 година. Пошто је 5 година уживало такву ренту, намерно је да преоста.лу ренту утроши за 6 година. Колика 1,е бити нова рента, када се на уложени нова.ц даје 5°/ 0 , а на нздати 8°/ 0 ? 10. Доказати да круг, који пролази кроз иодножја висина, нролази и кроз средине страна троуглових л средине оних делова висннА које леже између ортоцентра и темена. (Круг од девет тачака). 11. Дијагонале у тра.пеза захватају на његовој ередњој диннји дуж. која је једнака нолуразлици пара.лелних страна. 12. Дијагонале паралелограма, чи.је стране продазе кроз темена дру- гога паралелограма, секу се с дија.гоналама првога. у истој тачки. 13. Збир раздаљина сва четири темена трапезоида од произвољне нраве већн је четири пута, него што је ра.здаљнна тачке, у којој се секу праве, што везују средние супротних страна од исте праве. 14. Виснне једнога троугла у исти мах су угаоне симетрале другога, чнја су темена нодножја виснна. 15. Два се круга секу; доказати: а) да, ако се кроз један пресек по- вуку пречннци, дуж, која им спа.ја крајње тачке, нролази кроз други пресек б) да свака сечица. повучена кроз нресек одређу.је на истој стра.ни два дука, чијн је збир константан; в) дирке у крајњим та.чкама једне такве сечице захватају угао сталне ведичине; г) тетнве, које везују крајње та.чке таквих сечица, секу се нод сталним углом. 16. Доказатн, да је стална она дуж, која спаја нодножја внсина, што су вучене на ггроменљиве стране свих троуглова нсте основице и са истим супротним углом. 17. Ромб, чија је стра.на а и угао а, обрће се око осовине, која је нормална на већој диагонали, а од најблнжега темена удаљена за (1. Наћн обртну површииу и запремину.
| 0.61285
| 0.188638
|
Prosvetni glasnik
|
1911-11-01
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093756192
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093756192/$102
|
success
| 0
|
{
"bbox": [],
"category": [],
"score": []
}
|
|||
приповиједат. Сад око 8 сати имамо одмор у једној долини. Изишли смо на једно брдо, с којег видимо да је српска артилерија на У три сата долазимо у ватру. Топови на све стране јече да се земља тресе. До увече се ватра чује на све стране и цијелу ноћ али само мјестимице. Цијелу ноћ смо на овој киши ладној спавали у ратној ројној прузи. Ујутру у 4 сата смо устали и на мјесту остали. Данас цијели дан добили јести ни- шта нијесмо. Све је гладно и жедно јер у овим брдинама ни воде нема, Данас је 19. август освануо. Јако је ла- дан ветар, ми смо на положају званом Јазби- не. Данас ћемо опет у ватру. Јутрос сам морао Фруштуковати јагода, јер нема нигдје ништа за јести. Путујемо сада даље село Сопуља. Данас путујемо ма- ло даље на десно. Читав батаљон је гладан. Да не скапнемо од глади, што милом што силом тражи од народа круха по кућама. Иначе се већином живи од кукуруза, шљива, јагода и разним воћем, које у овој богатој и благословеној »емљи има у изобиљу. Тражимо српску војску која се увијек полагано взмиче. Сигурно план деФанзиве. јер Бог зна какови отаора на гдекојам ме- стима нема и аво нису прежећ ва местама слаби. Сад око подне смо у селу Завда«и.... (Овде се дневник прекида; писац је ла- робљен). ПОДЛ.ИСТАК УБути се, што смо пустили аустриј- ског официра. 4. Фебруара Аустријанци су без икаква оправдана разлога били окупили бомбардовати Београд. Али им и наши нису остали дужни, него им почеше враћати мило за драго и тући Земун из топова. Аустријанци ће дуго памтити ово наше бомбардовање Земуна, јер наше гранате не само што су порушиле многе зграде по Зе- муну, него су им нанеле и велике губитке у људима. Само тога дана они су изгубили преко стотину ОФицира и војника. Да их ми не бисмо још који пут поча- стили јабукама из својвх топова, они одмах сутра дан, 5. Фебруара, опремвше у Београд нарочитог парламевтара, да као бајаги с вама уговори да више не тучем > ни *н н; г ови погранична места, која нпсу \:.; 1 ена. На Сави су били Вардарцн. Кад се појавио аустрвјскн парлалевтар, командир одреда, који је бво ва стража, «з* вестио је своје претпостављеве, в атстрвјског парламентара дочекао је један наш вишв оФицир. Наравно, овај парламентар провео се као бос по трњу, јер нити је имао потребна пу- номоћија, нити 1е Аустријанцима било истин- ски стало до каквих озбиљних преговарања. Кад се аустријски парламентар вратио на својој лађици, један од војника, који је био ту на стражи и видео аустријску ла}>ицу и кад је дошла овамо на нашу страну в како се вратила, чим је смењен са страз.о. приђе своме командиру и готово љутито му рече: — Много си лошо напраио, гоеподинс — Како лоше, Стојане? — пита га ко- мавдвр. — На тааов, — гоаорв Стојав. Не ј тв се ва тебе арелја Шваба са сае са ааћу. А та оа вогрешв, па ии ова |а поголемв од теб. и онв ве га врзаше, во га оуствше лађу, и он ће онет да се тепаја сас нас. Командир му је објашњавао, да је онај аустријски оФицир долазио нама на веру, као поклисар, а поклисару се глава не сече. — Ама, какои то на веру ? — питао се Стојан у чуду. Ама на Швабу ич није вера. Туи си, погрешиа, господине. Мудар си, ама си ту лошо, много лошо напраиа. Па се Стојан мало замисли, и лице му се на мах развуче од радости. — Опет ће тои Шваба да доиде при теб', — продужавао је Стојан. Добро га » лрјл . Допада му се овам при нас. Амл т -е неће врне и да га сос пушвл псчераш. А што ће да чисти калдрма. пс на::: Г>едвгрх^. леле мајке! Одговорни уредник Влад. Анђелковић Штампарија Оперативног Одељења Врх. Команде
| 0.656399
| 0.207213
|
Ratni dnevnik
|
1915-04-29
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095266928
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095266928/$4
|
success
| 0
|
{
"bbox": [],
"category": [],
"score": []
}
|
|||
307 cpneM h cbom AjmoM; h noneM ie hmro Miiora nocaa, nć- ui.te y Tapc 3a APjra cBor GaBaa. BapHaaa h CaBje npoBe- an cy ynTaBy ro^nny y A hthosh I h , HacTaBaaiyhn noBO-oopaheHe; h obh Koiii ca^ npHMHuje y AuTHoxniH Bepy xpncTOBy o ^no i ihy fla ce 30By xpumkaHUMa. Kao iuto H3 cBeiuTene kh >nre bh/jhmo 3a AiiTHOXHicKH xpHiufeaHH raeflaJH cy $a ce noKaacy ^ octoihh Tora BejHKor Ha3naH.a: ohh riaaca ^bhbo H3yyaBaxy cjiobo 60- acnie, h ca jBy6aB^.y noMaraxy cnpoTHoi 6pahH. IIpopoK AraB npe^cKa3ao ie ^a he h /jyhe ro^HHe 6 hth bcjhkh raafl, iuto ie 3aHCTa h 6iao. Ila 3aTO yHeHHH,H 3akj £yie ^a cBaKH 110 CBOMe MoryhcTBy o/jflBaia uiTO-ro/j na noMoh 6pahn, h cKy- nHB Ty rioMoh , noru;By npeKO BapHaBe h Cau.ia npeceurepuMa (cBeurreHHU,HMa) y lepycajHM. HpH obom cjiyiaiy npBH nyT ce HanoMHH.e o npecBHTe- pHMa mh CBeuiTeHHH,HMa. flpeceurep , ynpaBo 3HanH, crapemum IIo3flpaBHa pei KH>A3y CPnCKOM iin.uii.v ocreiioKiii.} iv. npn npBOM ^o.TiicK)' y .loaimnv, 23 Anpnaa 1869. ro^ime. / ^onpo tiaM đouiao , ceer.iu Kiie,}/ce u focno^apj huiu ! HencKa3aHa paflocT, njaMTH y rpy /jHMa BepHor T h Hapo- a, OBor Kpaia Cp6uie, rjieflaiyhH Te flaHac y cBoioi, cpeAHHH II maao h BC3HK0 pa#yie ce, uito My T h, cbemii rocrio/japy, ^aHac npBH nyT Kao B.iaflaoi; y noceTy floaa3iiui. Ca ycxnhe- h .eM ceha ce Hapo^ TBoinx bcjhkhx npe^aKa ; mhjih My ce ka# ro/( homhcjh Ha tiejiiiKor TaKOBCKor iyHah-a, noHocu ce 30611- BeiiHM rpaflOBHMa, oceha ce y3BHmeHHM, hito ce BHiue no mh- zom haai OTenecTBy , neuiHpe op^e cTapnx yrH.eTaga ii 8 I uhx, ^hhh ce h nOHOCH CHarOM, BOiCKOM CBOioM , CaCTaBJBeHOM H3 napofla, H3 6pahe nauic y liaiiaeMeHirnjioi 11 naicBeTiiioi n ,ean,
| 0.591675
| 0.211467
|
Pastir
|
1869-06-10
| null | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093761925
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093761925/$11
|
success
| 0
|
{
"bbox": [],
"category": [],
"score": []
}
|
|||
СТРАНА 176 ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК ВРОЈ 22. у зеленкастом оделу, још марта месеца отума- рао је незнано куд. — Деиеша начелпика среза бањског Бр. 6912. Светислав Зечевић, браварски шегрт из Свилајинца, отумарао је од свога газде 22 иро- шлог месеца и до данас се није вратио. Он је стар 12 година омален, плав. — Депеша начелиика среза ресавског Бр. 10066. Војислав Миловановић, шегрт код Ми- лана Лазиног, обућара из Београда, отишао је од свог газде 10 прошлог месеца и до данас се не зна где је. Он је стар 14 година, раота средњег, очију плавих, косе црне. — Акт кварта теразијоког Бр. 53 36. Пантелија Симић, из Звечке, .шегрт код Акоентија Петровића, бакалина из Обреновца, отумарао је 22 ирошлог месеца од овога газде и до данас се не зна где је. Он је стар 14 година, отаса средњег, очију црних, косе црне, у сељачком оделу. — Депеша начелника среза посавског округа ваљевског Бр. 789 6. П 0 Т Е Р Е Непознати крадл>ивац, 28. овог месеца, на Теразијама, украо је сину г. А. Куманудија, сат из џеиа у величини петодинарца са зла- тним висећим данцем и једном здатном кугдом у виду буздована. — Акт Управе града Бео- града Бр. 198 20. Танасије Вујић, ооуђеник казненог за- вода у Митровици (А. Угарска) нобегао је из завода 2 9 прошлог меоеца. Иа молбу Управе казненог завода, која ми- сли да је он пребегао у Србију, доносимо ње- гову сдику. Он је родом из Старих Бановаца, стар 30 година, висок, добро ра.звијен, косе и обрва затворено кестењавих, очију жућка- : отих, бркова плавих, зуба здравих. Од одеда на себи је имао : детње ооуђеничко одело, ко- шуљу, гаће, вратну и џепну мараму и ципеде на ногама. Све ствари означене са бројем 8 9. — Акт Управе града Београда Бр. 20024. Непознати крадљивац, ноћу између 25. и 26. прошлога месеца, украо је г. Милутину Михајловићу, чин. железничке дирекције из стана у оветогорокој улици бр. 8 5 ове ствари: два брилијантска прстена, један са једним, а други са три камена; један здатан женски сат „Лонжии" са данцем, на коме је висио меда- љиои у коме је била одика матере и оца оште- ћепог и медал>ион са сликом Матере Божје, Све у вредности 700 динара. — Акт кварта палидулоког Бр. 3 922. Ернст Олзен, поручник у марини у Швед- ској, чи]у слику изнооимо, окривљен је за утају у службеној дужности, и од 18. нр. м-ца на- лази се у бегству. Он је стар 23 годиие, висок 1-8 0 метара; држања правог и витког, без браде, косе уга- сито кратко ошишане, лица смеђег дугул.астог, очију нлавих, носа мало повећсг и шиљастог оа широким кореном, ушију ведиких клемпавих. Решењом дотичпих власти наређено је ње- гово притварање. Мисли се да је побегао у коју од балкан- оких држава. Ако би ое пронашао треба га одмах ири- твсрити и известити уредништво то .1СграФом. Непознати крадљивац украо је Јовану Ноделжовићу, погкивачу у улици Краља Алек- сандра бр. 74, један бакрач од 2 5 литара, јодан иар чизама од Фикследера, два дуксера, два црна прсдука, једне нанталоно од шајка, јодан мушки кратак зимски капут постављеп бедом јагнећом кожом. Све отвари у вредности 6 0 дииара. — Акт кварта врачар-оког Бр. 5672. Непознати Диганин, који је ухваћен са једним краденим коњем у општинн крушарској и изјавио да се зове Милутин Таорђевић побегао је, оставивши краденог коња, ддаке алатасте, у лово око ћоравог, жигооапог са положеио «Т" и «0 8 . Циганин јо отар око 67 година, омаден, дежмекаст, у гуњу и чакши- рама. — Депеша начедника среза нараћин- ског Бр. 1 302 4 Непознати крадљивац ноћу између 23. и 2 4. ирошлог месоца, увукао со у собу хо- тела „Круна" у Врњцима и украо госту Љу- бомиру Миливојевићу, економу из Ракинца 22 шунл,а дуката и 3 3 динара. — Деиеша коме- сара Врњачке Бање Бр. 5. Јован Крстић, агент путника за Америку, има да одговара за даку повреду тела, али се налази у бегству. Он је стар 2 8 година, висок, сув, малих црних бркова, очију граораотих, у лицу роав. — Акт кварта савамалског Бр, 3872. Непознати крадљивци ноћу између 22. и 23. нрошлог месеца извршили оу крађу То- дору Пачићу, сајџији из Књажевца, и однели му: један жепски здатан сат са три капка, један велики сат 2 4 линија без стакда, 5 турских сатова, 4 оата иозлаћена, 10 сатова обичних и 40 лапчева за сатове никлованих и позлаћених. — Депегаа начедника среза загдавског Бр. 1 1779. Нрепоручује се подицијским и оиштинским властима, да за овим нобеглим дицима учино најживл»у нотеру, и у случају нропаласка отра- зкарпо их упуте вдасти која јепотерницу издала, с позивом па означене бројеве акта иди денегаа. СКРЕЋЕ СЕ П1ЖЊА Стојан Цветковић, из Попчића, ухваћон је на турској граници кад је хтео нревеоти крадене коње. Са њиме су задржата два коља и једна кобида. Један је коњ матор 5 година, доратаст боз жига, други је матор 7 година, отвореио доратасте са жигом „Т 9 и кобила матора 7 година, длаке вране са жкгом «0". — Денеша начелника среза пчињског Бр. 9277. Благоје и Радован Николић, Дазар, Никола и Влајко Ђорђевић. скитачки Ци- гани ухваћеиа су у Свилајинцу и код њих је нађен један сребрн оат, вероватио украден. на комо је монограм «Д. Ж. Љ*. — Депеша на- чедпика среза реоавског Бр. 19097. ПРЕСТАЛА ПОТРЕВА Аксентије Аксентијевић, који је преко броја 20 тражен, пронађен је те је престала нотреба за његовим тразкењем. «-»*•«-.» КРАЂЕ СТОКЕ Ионознати крадл.ивци укради су два вода Ђури Јовтићу, из Југовца. Један јо ддаке мрко- жуте, други је ддаке зелене. Оба матора но 7 година, са жигом ,СЈч. — Депеша начелника среза прокупачког Бр. 9 8 84. Ноћу између 28. и 29. прогалог месеца не- познати лопови украли оу Нгњату Младеновићу, нз Бреотовца, две кобиле, једну матору 3 го- дино, ддако зелене, на челу диоасту у све чс- тири ноге нутаоту, високу 155 см. другу ма- тору 11 година, длаке зелене, ћораву у десно око, виооку 160 см. — Депеша начелника ореза грочанскког Бр. 6640. Ноћу између 27. и 2 8. прошлог месеца не- нознати крадл.ивац украо јс Алексапдру Мило- сављевићу, из Ђуниса, једну кобилу матору 10 годипа, доратасту, иа левој нози нутаоту, на леђима има бедегу од седда. -— Депегаа начел- ника среза расиноког Бр. 11134. Поћу између 14. и 15- прошлог месеца не- нозиати крадљивац украо јо Алексију Т>орђе- виКу, из Рукладе, једног коња маторог 12 го- дина, високог 149 ом. длаке отворено дора- тасте, у обе задње иоге нутаотог, са жигом подожено «К". — Депеша начелника среза тамнавоког Бр. 7942. Обраћа ое пажња свима полицијским и оп- штинским властима на ове крађе и крадљивце. Штампа Краљ. Срп Државне Штампарије уредник Душан Ђ. Алимпић
| 0.657123
| 0.19449
|
Policijski glasnik
|
1910-06-06
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095257413
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095257413/$8
|
success
| 0
|
{
"bbox": [
[
0.8221912980079651,
2.748260498046875,
773.1094970703125,
1018.978759765625
]
],
"category": [
0
],
"score": [
0.12869755923748016
]
}
|
|||
424 111'ОСИЕПШ ГЛАСНИК ионово јавнти у свести, то јс тако звано репродуктовање нредстава, које може бити неаосредно, кад се представа одмах после отклањања сметњи враћа опет у свест и иосредно , кад се она изазива помоћу друге пред- ставе. Као узрок непосредног репродуковања јестеједнакост представа, а посредног једновременост. Ово је нарочито важно знати ради нромене у настави самој. Јер, уколико јо год ово репродуковање лакше, жнвахније и брже, утолико га више прати извесно осећање задовољства, које је на- рочито важно. Чим се -код човека јавн уз какву ствар и осећање задовољ- ства — допадања, он тежи да се са том ствари чешће занима, т. ј човек се интересује за ту ствар. Интерес мора бити, он се мора створити онда, ако нове предс таве налазе у мисаоном кругу дечјем таквс сродне старе представе, које се с лакоћом репродукују у свести, а које промене нове представе, тако да се с њима могу потпуно стопити. Ово ће битн утолико лакше, ако се нова представа свеже са старим низом тако да ова постане део овога низа, дакле да садржи карактер нечег што се очекује. Пета глава говори о многостраном пнтсресовању који условљавају сами нредмети т. ј. њихови односи како међу собом, тако и њихови односи ка васпнтанпку. Али пре свега интересовање не сме бити једнострано. Опасност од оваквог интересовања у толико је ближа, у колико сваки ђак има свој иЈдивидуални мисаони круг, своје омиљено представе, дакле и своје СФере интересовања, кад настава ночиње. Од наставе се мора захтевати да се простире на све области, чијим лредметима припада хотење; да се обзире на све објекте, на њихов међусобан однос и на њихов однос према човеку те да у сваком случају буди живахан интерес. Као елементи човечјег ми- саоног круга јесте ирирода и човечји живот. Ове две области утичу на човека. Односи у којима стоји човек нрема природи и човечјем животу обу- хватају се појмом искуство и оихођење. Представе добивене искуством воде ка сазнању, а оне добивене опхођењем воде ка осећању или учешпу. Као интересе сазнања означава Хартман: емиирички, саекулативни и естетички интерес, а као интересе учешћа: симиатетички, социјални и религијски интерес. Свп се ови интеросп сједињавају у свестрано интере- совање. Хартман на овоме месту објапгњава сваки од ових интереса на по сс. Шеста глава расправља о интересу и вољи. То је уједно и носледњи одељак овога дела. Напоменули смо да Хартман означава интересе као свезу између знања и хотења (воље), отуда произлази и његова велпка важност не само за наставу него и за образовање морално-религијског ка- рактера уопште. Хотење или воља јесте нека врста пожуде, жеље, која за- виси од представа. Као објекти жеље означавају се представе унутрашњег стања, које се разрешавају само предметима спољашњег света. Дакле, жудња престаје одмах, чим се циљ поститне, што бива онда, кад се представа жеље поново произведе, т.ј. кад се појави као чулно опажење. Како жеља тежи за начин, што није ту, то се она и управља на оно, што ће се збитн у будућности. С ггредочавањем тога појављује се незадовољство. То ће не- задовољство бити у толило веће, у колико се појављују веће сметње за ностигнуће онога, што ће се збиш у будућности. Дакле, жудња води из- весноме циљу, који, кад се постигне, оставља у свести траг задовољства. До задовољства може се доћи само тако, ако су дате извесне ностребпе помоћи за одстрањивање сметњи. А створити ове помоћи зависи од инте- реса за исте, јер представе, за које не достоји никакво интересовање, не могу се никад с лакоћом и јачином нојавити у свести. Ако треба да по- жуда постане воља, онда се мора појавити уверење о постигнућу пожуде.
| 0.661257
| 0.186911
|
Prosvetni glasnik
|
1911-05-01
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093757629
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093757629/$88
|
success
| 0
|
{
"bbox": [
[
1.698190689086914,
2.211456298828125,
659.8329467773438,
1018.66162109375
]
],
"category": [
0
],
"score": [
0.14776243269443512
]
}
|
|||
480 ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК годишњици (са одбитком 10°/ о Пензионом Фонду), а цео приход од опроштајне представе (са одбитком 10°| о Пен- зионом Фонду) иза навршених 30 година службе, или коју годину пре овог датума, ако је та опроштајна представа једина јубиларна којом се члан члан користио. Чл. 11 (ј. Глумачки јубилеји не могу се држати у времену од 1. октобра до 1. марта. У погледу начина на који се обављају, објављивања, утврђивања цена, продаје улазница, подлеже редовним правилницима о реду у кући, и особеним наред- бамакоје Управа нађе за потребно пропмсати. Благајна Чл. 117. Редовне издатке, у границама средстава, наређује Управ- ник, крупније ванредне издатке шаље на одобреље Мини- стру Просвете. Поред тога, уз редовни месечни извештај о стању касе, управник подноси Министру специјалан преглед издатака у том месецу. Чл. 118. Уз редовне и ванредне прегледе касе, Управник врши стални надзор аједном у недељи преглед п обрачун о продаји позоришних улазница у тој недељи. По истеку једне седмице, у присуству рачуноиспитача, Управник сам или иреко секретара, врпти обрачун о продаји улазница, поништава непродате, и оверава извештаје. Чл. 119. Набавке за Народно Позориште вргае се писменим и усменим надметањем или комисијском проценом у случа- јевима где је прво и друго немогуће или отежано околно- стпма. Просто набављање наредбом Управника врши се у случајевима набављања ситнијих потреба, у случајевима хитности, у случајевима понављања редовних сталних на- бавака ствари с познатим ценама и од сталних набављача. Но п у тим случајевима с времена на време цене ће се реви- дирати, комисијски процењивати и покушавати да добију што повољније понудама других набављача.
| 0.753354
| 0.160752
|
Prosvetni glasnik
|
1911-06-01
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093757963
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093757963/$42
|
success
| 0
|
{
"bbox": [
[
1.812173843383789,
3.00262451171875,
660.017822265625,
1018.5726318359375
]
],
"category": [
0
],
"score": [
0.11620265990495682
]
}
|
|||
Стр. 82. ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК Вр. 5. месни и школски надзор се укида). — Школе са вгане учнгеља нмају једног ирвог учи- теља. Главна школска власт може ;за оближе школе иоставити једног главног учитеља. Он- штнне са више од 10 учитеља морају имати једног надучнтеља, који може бити и ака- демски сиреман (у овоме учитељи основних школа виде себи створене сметње за та места). Учитељица не може заузимати место првог учптеља. Уз досадашње наставне предмете могу општине увести паставу у страппм је- знцима (по слободном избору или обвезно), ручни рад за мушке и гимнастнку за женске. Број наставних часова је најмање 16, а од IV. разреда најмање 20 и иајвише: 32 часа сед- мично. Ако је више од 20 слабоспособне деце, морају се основатп помоћии (специјални) раз- реди за таку децу. У погледу постављања дулшости, дотације и мировине удовичке и дечје потпадају учитељп нод чиновнички закон, ако не би школски закон нмао наро- чита уређења (а то је баш оно што пије како треба). Према томе ће имати плате главни учитељ 1600—3200 марака (8 доплатака по 150 М и 2 доплатка по 200 мар. сваке 2 го- днне. Главне учитељице имале би 1600—2400 М. учнг. иомоћнпцн (прпвр. снаге учитељске) 1000—1200 М. Ове плате могу се општпнским статутом п повисптп. Ако нема више од 28 часова може учитељ бити обвезан да беспла- тно даје наставу у повторпо.ј школп. Ошнтине ће давати држави (која све терете има да сносп) општ. прпноса за сваког главног учн- теља 950, 1060, 1200, 1340 М. За учитеља 750 М. Висина тога приноса зависи од величине п порезне снаге општинске, — Учитељи иако призиају нацрту да има напредних мисли, ипак ннсу задовољни што ннсу уведени у платежну тарифу чиновиичку н што ће у већим општи- нама бити у месној школској власти више све- штеника, него учнтеља. У једној споменици тражи баденско учп- тељско удружење ово: Тачно обележен дело- круг месног школског савета у погледу над- зора. Покрај главног учнтеља, да бар нај- мање још једап учитељ од учитељства и з а б р а н, буде члан с правом гласа у месном школском савету. Где се установе нарочите школске комисије, мора једна трећина чла- нова бити од практичннх школскпх људи. Све учнтељске заступиике, без обзира на учитеља који води школу, да бирају учи- тељске колегије. Стручан надзор да се јасније обележи, а чнновници школског надзорнпштва да се бирају из редова практичних учител>а народне школе. 8а више малих школа да не постојп главни учнтељ, да се установи једна земаљска компсија пз заступника владиних, сталешких и учитељскпх. Да се осиују учи- тељскп семинари без верског обележја. Услов за примање у овај завод да буде исппт зре- лости неког впшег наставпог завода. Уз сваки семинар да постоји вежбаоница са 8 разреда. Да се учитељи.у платама изједначе са сред- њпм чнповппцима (1700—4500 М). Да се оп- штине никако јаче не оптерете нздатцнма. Учотељство. Босна и Херцеговина. Стање учнтељства у Б. и X. иако нзгледа, да је почело долазпти у правилнији ток, ппак се баш кривицом оних органа не доводи у ред, који бн требало да га првп напред крећу. Поводом тога један део учнтеља у Босни издао је овај позив иа учитељство: „Другови и другарице! Нестр- пљиво очекпвана седница Б. У. н II. Савета у Сарајеву одржана је дне 23. фебруара о. г. и донела нам је и опет разочарање. Питање „Школске уредбе" п „уређење школскпх пи- тања" и опетје одложеио, и опет нам је обе- ћано да ће се то све убрзо решнтн. На све наше резолуцнје, жалбе н молбе одговара се ево већ пет година само лепнм обећањем а ми — давећи се у мору беде, неоснгурани, незбрннутн и бесправни трпелп смо, надали смо се, и чекалп смо наивно верујући томе празпом обећању. Ми дапас нншта немамо, наше су плате неу.ређене; Стручна школска анкета, коју је пзабрала скупштина нашег Удружења је раснуштена; ми на сваком ко- раку трпимо највеће неправде п понижења; нас још и данас сматрају грађанима другога реда; мн смо браћо нграчка у рукама „патен- тираних" родољуба. Овако се више не може. Ми морамо већ једиом доказати да смо свесни свога иозива, да смо свесни својих човечан- ских права. Захтевајмо од „Главног одбора" нашег Удружења, да без нкакових обзира од- мах, а најдаље о Ускрсу, сазове ванредну скупштину Удружења. Обвежимо се часном речи да ћемо доћи на скупштину, где ћемо отворено и јаспо задњи пут рећп шта хоћемо.
| 0.704903
| 0.190163
|
Školski glasnik
|
1910-03-15
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093762286
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093762286/$9
|
success
| 0
|
{
"bbox": [
[
1.2736929655075073,
2.226217269897461,
731.3464965820312,
1018.171142578125
]
],
"category": [
0
],
"score": [
0.13883660733699799
]
}
|
|||
®, 318 ттжтшттштттшат УТОРАК 4, АВГУСТА 1197. ГОД. ГОД I?., Е Оргаи бршша Мошанде 4 ^ "1 УреВДе Ратаи Иреобиро штшт&ш воЈмштс Солун, I. »вгјгста Српски ззамкчкн иззвлгај. — 31. |ум ни« ■&т« 8ажн@. $шштш Шфтв Пармз, 1, мТЈСга Звшичан изшвшаЈ т 15 часо»в. — Нжјв Јгзшаћен. Звашичаш *.з*еш»| гд 23 4««», — Ар»не- рвјекш т акцшјб мазтавЕаа врдо жшмш у току :ч«а®га шшшш аамеђу Сврмж н Крионе. Немцж су токЈттш ишто дш шшб»де Фравцуае шг р&тшш шжџбштшж \ужш т Аја, Св® ву н.шж©ш® маоа «ш аропал* ш #р!ВЦЈСке ву трупе успеде а® •исзтво взгфездЈу асхочно од пожожш|», На варои "јреме б*чево Је у тску рава 850 зрва ок »©јжж аеаики брс ј ттжлтж, У&вјето је 4 урмђлкша аква, » рањево *»*. Жесто».» >р1 ахерв]«ка »цајс у Шкмпа&в ««* гшнаве Ксрнжје, на ®6ем* обалжа М«»б« • У шума Ивру*. Н»> 6>ло сахакве сешамјске акад]е. Лоехов, 1. акгусха 3»ажачан вгагшхај. — ДејсЈво иеара]««,%- «ске артааервје сојачаио се у јухру јужно <ж .ауу« Арав—'Камбре ш шш сектср/ Њепср. Наи* су аеропланв а баиозш ввврналж у чгтшшм посао у штш са нашем »ртвзшрфм, у оку јучер« ш*е1 каа». Увеав емо шпмшт број •шмшк« » бокбарцошвав 4 веирвјатет«.'*« »»ре »рома. НепрвЈбтељежв су аероплввв биав осебш- то дрсжв. У вавдушнвх борбахв обор.»жв смо 9 вч-мачувх аеуоппава о? кој« еу д®* сап» у нш ше авввје в 8 меарвјатељбжвж ашр«а оаав пу квван ваше ковтроае. 1 ввшвх впарата авеу с® *РШ1»ЛВ. Шоточни Е«рште ^ Петрогрвк, 30. јуна З јввнчвн цјвгштаЈ. — • Неаршјат«®, Ј® отво* рво жасто *Ј< »ртвлерхЈску п»г$* а бацве* *» »вие ровове у <еау Зврхову, у пџтцу Бро* ЈК1.®-а г деззле чаш је шђћџшжо наоа.* у конпактнвм ткт-ж., Ворба ее Још век® бжазу села Д|§а к оешерно од ссп* Заркоша, Румувск« фронт; На џецш Пруту; непршја 1ет је, после артижервјске ррмареме, навао »г в «1 «е пол «*аЈе у аревеау села Лукевшае » З.за бовдна, 0«е сма нападе овбнши тшом автром ш протнввападвш. У С'«а_; се бвтцн о»бито одннковао једш н »ввднш бвтвљов једне нвше днввввЈе, којш !е ародрео | село Лукоцм, нвтерво у бегзхво про твввнкв в Јаробмо еко 200 воЈнека. Пук Кссовш, сохкоманоом пуковннка Акн- мош» } «*6жо Је нротнвннков напах т ввссв« ко- Је Је држао « варобво 200 » о Ј нвев , 8апл«шнвнж ж т^-8 мвтражезв. Јужво ов. Ване, повратжжн емо нзгубзЕене ввсове 26. јула. Одбжлв емо непрн|н» з:евеке набаде у преввлу 1ор»ег тока рвке Са »н. Ј јго заоахно о* 0#,не вш^аапо је гатншЈе не* л®«а %шшш, Бктка се раввилв с* ароменжнвнм резултв -гвтвмв у мче. Румувск* гу се ©даввм* 0ов|кзш
| 0.311535
| 0.162811
|
Ratni dnevnik
|
1917-08-01
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093742788
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093742788/$1
|
success
| 0
|
{
"bbox": [],
"category": [],
"score": []
}
|
|||
Вокуа и на левој обалн Мсзе ка Морт Ому. На ооталом делу фронта начег важног. Ландон, 7. априла Званичан взвештај. — У неколико смо про- ншрили наше положаје ирошле ноћи јужно од Монши л Пре. Данас су наше трупе посшгле ноае успехе источно од Фампуа и у непријатељ- ским рововима, југо-источно од Лооса, где смо одег заробили извссан број војника. Јужно од Ланса, јвдан непријагељски напад бомбама на један од нашнх истакнутих положаја успешно је одбајем, БРОЈ ДО САДА ЗАПЛЕЊЕНИХ ТОПОВА ИЗНОСИ 228. МталмЈаисно ВеЈиштв Рам, 7. априла Званичан извештај. — У долини Лагарине бомбардовзње наше тешке аргилерије пронзвело је у ставицн Калијано веднхе пожаре који су се срошнриди услед врло јаког ветра, Јавља се за ман>е сукобе у долннн Арсе, у мааој додинн Рио Фредо, и у околини Пасо дсл Кавало. За- робили смо извесан број војника. Равнв Веетм Не гроград, 5. аарнла ПуковНик Грузинов, који је пре кратког •ремена пронзведен у чнн ђенерала, наименовац јв за глааног командан а московских труиа. Буенос Ајрес, 5. априла У делој Аргентннн влада велика узрујаност протнв Нсмаца. Редакцнје геркааофилских листо- ва и немачке радње наааднуте су од грађана. У Бразилија су такође биле велнке маннфестације против Немаца у Порто Анегре. Много немачкнх кућа је спаљено. 1Бу Јорк, 5. апрана Председннк Видсон је захгевао . од мексн- кавске владе да удаљн ив Мексике вемачког ао- сданика који јавно интритује протав Сједвњеиих Држава н чнје присуство у Мексица сачнвлва. сталну оцасаост по добре односе између тих су- седав.х земаља. Парнз, 5- ; апрнда Шарм Барас, социјалистнчки посланнк којн је отншао у Петроград, јавља: „Добно сам утн сак, после разговора са руаким социјалисгима, да су радннцн свеснн: 1. да се рат мора наста- ватн до уништења пруског милнтарнзма; 2. да се нови режнм мора учврстнтн. Нема бојазнн да ће ревоиуцнонарн орећн у крајносг н тнмеком- промнховати вођење рата, аш треба воднтн ра- чуна о томе, да овако крупни догађајн нису мо- гли да прођу без јаког врења." Лондон, 5. апрнла У Њујоршким црквама, највнђеннјн свеште- ници држали су говоре против Немаца. У црквв Светог Наколе, пастор Мааком рекао је: ,,Немачкн војници не сачињавају војску не- го једну хорду убица." Пасшр Хами, рекао је у једној друшј црквн: ,,Нећемо опроститн Немцима њихова нсдела пре вего што их поубнјако. Цар Виљем и Хни- денбург приаадају само конопцу и џелату." Женева 7. апрнла У једној наредби бугарскн краљ обгћава веома велнке реформе у изборном законику за иосле рата. Принц Кирнло, у претњи ђенерала Жекова и Петрова, приспео је прекјуче у Цариград. Бу- гарски приац ће предати Султану велики Крст за храброст. Крф, 5. аариаа Бугарска Телегрзфска Агенцнја, тај добро познатн Биро са сзојах клевета н оповргавања како пре тако и за време балканских ратова, пашти се да преко неутралне штампе демвнтује сваку од нашиж веетн односно поступања Буга- ра у нашој земљи. Ма да неутрална штамаа зна врло добро колико истине има у тнм бугарским. оповргавањнма, јер су наша тврђења поткрспље- иа резултатнма трзгања саме те неутралне штамае, људма која св баве тнм пнтањем и на послстку дсказвма које је пружида сама бугар скк штампа, — нпак хоћемо да нсгакнемо, једав општа демантн који ће доказатн колмка неса- гласност посгојн нзмеђу оиога што званичии бу- гарски круговн раде, на чему настојавамо и што -враичо, н нихове званвчне Атенције која све то оаовргава. Ми твраимо, да су Бугарв оскрваввлв гроб бввшег руског конзуда у Битољу Ростовског, чнњеннца коју потврђује цела варош Бнтољ, као в сам кОриус селикти, а Агенцнја бугарска све то деиантује, позивајући се на чудновату окол- вост да арилнксм евакуацнје Багоља ђенерад
| 0.413101
| 0.173905
|
Ratni dnevnik
|
1917-04-07
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093755092
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093755092/$2
|
success
| 0
|
{
"bbox": [],
"category": [],
"score": []
}
|
|||
795 — 1919 — р— ге га ге а № Е<1 1=5 (Ри К и N н о« здД"о 0 К §§ н< . ОМ & Она, м с н *. И к н 58 ? б 0 ^ сч 03 8 М О & » к~Г У-4 5 Л О Ск 2 б ® 8 0Ј Н" ч а а О Н ВЈ § I ч ® тН !4 ч: ° а. а Сч » к 4) СТ" 4 <4 и N со О « И а М » К <Ј Ен К* Рн <5 М Н Н о Рц РР а в в а а а х к ч: л а о 10 о 10 и к ч: о 10 и в а а •00 а О и а с/з с о о и ч-> сл N СС Ри оз о & 22 о к н д о и а- ч к 14 а & сз 4 а о о СЗ а О . а РР о н о с- и н Рч са о к и о Е к н ;>> Оч 03 \о н и СГ сб « о X о н о к о к и Б КО о н р-. & Са \о к р" СЗ и о *=2 в СЗ & >> \о а Сн и «^с о СЈ 2 СЗ 'н 5 н к 4 5 д о н а сз и Оц н о 10 <м ►=г о СЗ 2 аз к о Рн к н о к СЈ к о о Оч н « о аЗ 2 03 'к 9 н ■» к 1=2 К Н м о н & 03 и К*} & &ч о 1С <м о сз сЗ д »=Ј о Ом и 03 С СЗ о н и 03 м о 4 к к а >9< к о о о О о а гО о аг О РЦ Р* 03 о к и У 03 са о 4 к X к >8< о н к о о о О хг о о Рч О а ГосЈд и^лмзх Ј
| 0.352165
| 0.25811
|
Službeni vojni list
|
1919-09-06
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095255564
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095255564/$2
|
success
| 0
|
{
"bbox": [],
"category": [],
"score": []
}
|
|||
371 — 1911 — 37 2 ]\Лееечни О боловању стоке по иомандама Д И Ј А У којој команди 0) с _о оЈ > 5-1 О сп ЈО О сГ ј МаИеиз — сакагија С < о о СЛ *Си 0) а- с сл 3 сл ЈО "3 о сб 6 с п Р гП о 5 м со С о о Е- р о С о. о и, 3 ОЈ Е 5 з о 3 сг ОЈ VI в <Ц V < сс сЗ ХЗ 5 о с/з в св N3 С О Ј=5 "-Ј О 6 о аЗ _о а о сл вј 8 о с г. С о В о р сл л о с п оО 5 о 5 тз о 'С1 ОЈ о. оз | -С ЈИ О. О сл | "5 .с 5 о- О СЛ "> о р 'З 4 о О 0} (О т '& 5 Ј. СЛ о сз Оч СЛ !с о С О и т «ј "д о 6 3 о д а, сл XI о. С/} в О о Си гС "сб О сл Ч- о "2 о о СЛ оЗ о оЈ о 'о о 5 ој 5-< О • С И 0) _с 3 > О сЗ С О с 50 о х; а. сл 2 тС а ОЈ 2 В о "св 6 о аЗ к сл сп 3 Ш о сп _3 с о О сл с '•3 с а> Н сл" С М та > О -о С V н Моравски артилер. пук . . 2 1 1 2 — 8 1 5 - - — 1 — — 3 — — 1 — — — 5 5 11 7 2 Дрински артилер. пук . . - - 1 1 1 2 5 2 - — -- - — Дунавски артилер. пук 3 - ~ оЈ - 1 — 1 — - — — 1 1 1 1 ц — 1 — " — 1 5 11 - 1 '1 ~ — — 2 Шумадијски артилер. пук . 6 .4 — 12 1 - 1 1 - 2 - — — ш — — 1 - — 1 — — 1 — б 15 1 — - — — — 3 Тимочки хартилер. пук - 1 1 8 9 о и Хаубични артилер. пук . . — 1 2 1 1 - — 1 7 2 — — — — 1 — Брдсни артилер. пук . . . — 1 — — — — 2 — — - — — 1 — - — — 1 — — - — — 2 15 — - — — — — 1 коњички пук - — — - - - - — - - — - — - - 1 — — 3 — - — 13 8 1 1 — — 6 - 11 коњички пук - - 1 - — - 1 — — — — — - -- - - — - - — 1 1 — — 2 .. — — — — 3 1 — Ш коњички пук - — - — — — — — — - - 1 1 — - — 2 — — - — — - — 2 6 1 2 — - 1 - 1 IV коњички пук .... 9 16 3 — 2 1 — — 3 Дивизион коњичке артилер. 1 1 1 1 1 1 Ескадрон Краљеве Гарде 8 34 Артилер. подоф школа 1 1 Артилер. школа гађања . СВЕГА . . . - со *о ?о ш — 1 .1 1С <м а> со сс о сз оз о !М
| 0.554067
| 0.344811
|
Službeni vojni list
|
1911-06-26
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095256733
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095256733/$8
|
success
| 0
|
{
"bbox": [],
"category": [],
"score": []
}
|
|||
Св. 1.1 ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА Стр. 11 I, свршетку, наши су прешли Бакарно Гумно и наставили гоњење с оне стране. Генерал је хтео да очлва до стојан« тво. У магл Vшано вече по- ветарац који је разносио дим и за- дах од барута. њихао је благо раз- вијене зас^аве дринске динизи1е, које су се са захвалношћу нагањиле њг- зином команданту Г1 |ен, гуои I ци, ризик, с 1 рах. какв* ситница нр д дел м, ко|е се збило Ко е в -део б >| на Бакар о,м Г\мну, 1ај никад Нсће изгубити вегу у нашу расу. Наша раса снособна је да «е бори. 'Го ни|е бии дан изму д[>ов^не борбе ни.е тај бо| био ниод каб нет ких комб^нација, то је био врисак расе, која и ко1а може, и коју |е разумео 1Бгзин команданг И као круна у свимч нашим мобе- дама, кно њен најсветлији брил,ант сто|и Бакарно Гумно. То је неизгла диво замрепашћење расне (наге, то је докуменат способности за живот. Тај докуменат нам је требао. Говорило се и учило у миру да војник треба да бауља кад напада. Наш војник је ишао усправно, брзо као ветар и велики као џин. Арти- љери|а, кажу, треба да излази при- кривена на положај, Наша је дефи- ловала у огњу. Неће, веле бити на- пада ножем. Наш војник је искривио нож о турско ребро Кад народ хоће да гине, иду принципи у прашину. Дко је престолонаследникова ар- мија сабрала букет победа, онда је ова на Бакарном Гумну најмириснији цвет у њему; |ер мирише сувом вр- зином ратничког народа. Бакарно Гумно се истргло генералштабу из шака Орлић се сам одважио да уз- леће. Ту нам је војник донео часне колајне, ту се не истражује ништа. Пред тим се скида" капа и побожно ћути. А принципи' нека и даље при- чају да војник треба да бауља. 1У1оравска дивизија 1 позива, раз- вила се нешто касније и њени. су делови избили на крајње десно кри- ло, онда кад су победоносни војници дринске.дивизије могли, да се обрадују, кад су на измаку.снаге видели нову снагу, која нхцоткрепљује. Посде три часа по подне све се стишало, само на крајњем нашем, ле- вом крилу било је заштитничких турских труна, на које су дејствовала митраљеска одељења и која су се у прве сутоне повукла дубоко у по- задину. Долазе биваци, окрепљење, хране и с њ.о,м привијање рањеника и при- бирање мртвих, долази један одисај, једно осећање поштовања према пе- шаку, једно цењење народа, који има да се развија. Црногорска штампарија у рагном логору А кад сте ('утра дан, ујутро проја- хали разбо|иштем, видели сте кроз први пут напали снег, покрхану тур- ску снагу, напуштена оруђа, упола покривене, онакажене метцима тур-. ске лешеве, над које су надлетела јата гавранова, које |е први снег на- тер,ао из планине. А кад минете увалама између коса, где је био бој на Ба^арном Гумну, ви видите лево и десно за окружене баштице, мали гробићи, ма- ли крстићи одозго брижљиво поса- ђени, а са стране седе захвални При- лепчани, очевидци, и, кад станете крај њ^х и упрете очи у херојска гробља, њима теку сузе из очију, ковитла им се у гркљану. Они се ударају шаком по темену шапућући: »Зла- тен Господ, Златен Господ!" Бакарно Гумно је ловоров венац на челу нашег народног хероја. Из београдског „Пијемонта". ^□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□(7 3 А П И С И [Јуначки подвиг Бугара]. ЈГаст ,,Утро Рссехи" има од свог рат- ног допионика занимљив дописојед- Н"М јуначком подвигу Бугара на ча~ талџанскии пол( жајима. Настало је јутро 5 новембра. У мокром покривалу густе магле иод ре- дут бр. 2, који су посела одељења, 4. пука, Ескрснуше густе колоне. На- пред иђаху иопитивачи, који викаху на бугарском језику: — Свмји смо, своји,. не пуцајте! И наједаред кпд самога прсобрана указаше ее црне њушке турских ас- кера. Затрешташе митраљези — јуриш буде. одбијен. Али одмах за тпм сб^ри се на редут страшна топовска ватра свих суоедних турс-ких батерија, које мзврсно знађаху одстоЈање. Потпоре није могло бити. Магла није давала, да се разазнаје. Дружина (батаљон) 4. пука се ус- колеба. Тада се јунак, достојан да г<* овекпвечи псторија, заповедник пу- ка пуковник К и р ј а к.о в исправи ко- лико је висок на прсобран и заввка: — Нека подлаци иду, а поштени људи' ће са мнбм умроти. И батаљон, обасипан ватром са свих страна, стаде очекивати јуриш. Из магле одједном искрснуше густе масе: две дивизије низама бачене су на 1уриш. Водио их је сам Махмуд Муктар-паша. Скоро с.ни браниоци реду.та на месту изгибоше. Мало њих се спасло, однесавпш Карјакова, тешко рањеног у груди.. А редухи бр. 1, и 7. пређоше не- пријатељу у руке. У подне се исшу.тавило, : да трупе прве армије, које су дан и ноћ из- држнле под непреСтанпм смртоносном ватром, мора^у да одступе. И трупе генерала Кутинчева под покрозом но- ћи очистише своје опкопе, те преко телеса погинулвх другова одступе за врсту (Г24 километра) натраг. Од мора до мора протегле су се линије утврђених полозкаја, које по- дигоше бугарске трупе. И Отишав на ту линију, оне су се решиле, да ее држе на њој пошто по то, док не до- 1;У појачања и опсадне бн-ерије, без к<1Јих је јуриш н» Чатал џу био пр'е- ступ. А папред остадоше лешеви десетак хиљада ралих-јунака .. ■■
| 0.627439
| 0.196222
|
Ilustrovana ratna kronika
|
1913-01-17
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093291135
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093291135/$7
|
success
| 0
|
{
"bbox": [
[
396.2314758300781,
509.5540771484375,
291.5490417480469,
440.9154052734375
],
[
3.204619884490967,
3.1551513671875,
718.7424926757812,
1017.5576171875
]
],
"category": [
0,
0
],
"score": [
0.604882001876831,
0.2749740779399872
]
}
|
|||
30* СДУЖБЕИП ДЕО 441 Члан 7. Стални чланови после прве навршене године сталнога чланства, етичу драво на пензију из државне касе, која почиње са 41'33°/ 0 од сталне нлате, расте годишње са 3°/ 0 до пуне пензије од 3000 динара годишње. Редовни члановп после навршене двадесете године службе стичу право на пензнју из Пензионог Фонда Народног Позорншта, чија се стопа према годинама службе регулисава Уредбом. Истом Уредбом ће се одредити у коликој ће се размери признати године службе проведене на српским и словенским позорницама. Члан 8. ( Сва ближа наређења која проистичу из овога закона, одредиће се Уредбом, која ће имати силу закона и која ће се пропнсати Ераљевим Указом, на предлог Министра Просвете и Црквених Послова а по саслу- шању Министарског Савета. Уредба се на овај исти начин и мења. "Члан 9. Прелазна наређења: а.) За пренравке и проширење зграде Народнога Позоришта, овлашћује се Министар Просвете и Црквених Послова, да може утрошити до 300.000 дннара из Школског Фонда. б.) Најдаље месец дана после обнародовања Уредбе сви чланови На- родног Позоришта стављају се на расположење н новим избором, саобразно овом Закону и Уредби, утврђују се за сталне, редовне и привремене чла- нове, без наплате псновне таксе за постављање. Непостављени чланови се према досадањем Закону о Народном Позоришту пензионишу и отпуштају. в.) Свима члановима који су улагали у „Пензиони Фонд чланова На- родног Позоришта" а нису стекли право на пензију по досадањем Закону, нити су новнм избором утврђени за чланове, са отказом ангажмана издаће се из Позоришне касе накнада у суми уложених улога без интереса. г.) Затечени пензионари примаће пензију, према тач. 1. чл, 7. овога закона, из државне касе. д.) Данашњи стални чланови са преко пет година сталног чланства, који не би билн изабрани за сталне чланове по овом Закону, могу битп и новим избором задржани са титулама и правима сталних чланова по до- садањем закону. Њихове пензије регулисаваКе се према стеченим правима и одредбама старог Закона и Правила о Пензионом Фонду Народног По- I зоришта. Члан 10. Закон овај задобива обавезну снагу но истеку десет дана од његове објаве у званичннм новннама, Тада губе важност: Закон о Народном По- зоришту од 18. октобра 1870. године и сва наређења и Правила на основу тога закона прописана, у колико им сила и важност за особене случајево није задржана прелазним наређењима.
| 0.61045
| 0.189697
|
Prosvetni glasnik
|
1911-06-01
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093757963
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093757963/$3
|
success
| 0
|
{
"bbox": [
[
1.812173843383789,
3.00262451171875,
660.017822265625,
1018.5726318359375
]
],
"category": [
0
],
"score": [
0.11620265990495682
]
}
|
|||
11 1 Управи санитетског слагалишта, Ниш Управи апотекарског слагалишта, Ниш Штабу команде моравске дивизијске области, Ниш Команди нишке тврђаве, Ниш Управи нишког гарнизона, Ниш Пастеровом заводу, Ниш Моравском сталном профијантском слагалишту, Ниш . . . . Команди инжињерије, Ниш . Штабу команде дринске дивизијске области, Ваљево . . . . Управи гарнизона ваљевског, Ваљево Ваљевској V пуковској окружној команди, Ваљево Штабу команде тимочк^ дивизијске обласги, ЗаЈечар . . . . Управи гарнизона зајечар', ког, Зајечар Тимочком сталном просјљј птском слагалишту, Зајечар . . . Управи барутана, „Обилкћево" Инжињерском арсеналу, 'иуприја Управи гарнизона ћупријслс ', Ћуприја Управи за експлоатацију шуме Добра Управи куршумлијског гарнизона, Куршумлија Врањској I пуковској окружнгј команди, Врање Пиртгској 111 пуковској окру;-ној команди, Пирот .... Упраги алексиначког гарнизона, Алексинац Нишкој П пуковској окру« ној команди, Прокупље .... Управи гар ;;п ?она пожешког, Пожега Управи гарнизона лозничког, Лозница Ужичкој 1У пуковској окружној команди, Ужице Шабачкој VI пуковској окружној команди, Шабац . . Команди смедеревске тврђаве, Смедерево Пожаревачкој VIII пуковској окружној команди, Пожаревац Браничевској IX пуковској окружној команди, В. Градиште Управи гарнизона чачанског, Чачак Управи гарнизона краљевског, Краљево Чачанској X пуковској окружној команди, Г. Милановац . Крушевачкој XII пуковској окружној команди, Крушевац Команди кладовске тврђаве, Кладово Неготинској XIII пуковској окружној команди, Неготин . . Књажевачкој XIV пуковској окружној команди, Књажевац Параћинској XV пуковској окружној команди, Параћин . . комад Свега 69 ком. Из Економног одељења министарства војног, 20. децембра 1910. год. Е|ГБр. 6887, у Београду Годишњи скупови официра- по гарнизонима, На годишњем збору официра гарнизона нишког 19. децембра 1910. год., изабран Ј е нов управни одбор за 1911. годину, и то : Председник, ђенералштабни потпуковник Душан Ј. Поповић. Подпредседник, артилеријски мајор Чедомиљ Вохоска. Деловођа, пешадијски поручник Стеван ЈБ. Пешић. Благајник, виши административни чиновник III класе Гаврило Таекић. Домаћин, инжењерски капетан II класе Влад. Талић.
| 0.801795
| 0.155438
|
Službeni vojni list
|
1911-01-01
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095250342
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095250342/$15
|
success
| 0
|
{
"bbox": [],
"category": [],
"score": []
}
|
|||
и закључује да Балкан иружа јгдан веома згодаи тереи и јединствеиу прилику за једну енергичму оа»ан- сиву Савезника, иошто су централ- не силе неепоеобне да позајме снаге Турцима и Бугарима. Резултат једИе такве ОФансиве извршио 6и одлу- чан уплив на ток рата. Париз, 80. маја Непосредни иорези у мају дали су дивара 290 947.999, дакде 21.5^0.000 мање него у мирно доба, али 44.910.000 више негоумају 1915. За нрвих нет меее ш ова године ири- нос неносредних иореза је 214.627.00 ) мањи него у мирно доба, али 183.000.000 ве&и него прошле године. Амстердам, 30. маја Према иззештајима са разних страна међу немачким бродовима потопљеним код Јутланда налазв се бродови „Дерфлингер" и „Мелфриз- аанд". „Померн", о ком@ је раније јављено да је потопљен, нијеонај брод који је пуштен у море 1905. и који је бмо већ потопљен 1915, него брод истог имена који је тек недавно 5ио пуштен у море. Лондон, 30- маја Све се више говори да ће Лојд Џорџ по- стати ммнистар војни са Робертсоном као струч- ним војним псмоћником, а да 1е на ње- гово з;есто за министра муниције доћи лорд Дерби. Енглеско адмиралство изложило је продаји све немачке јахте узапћене почетком рата, међу којима се налази и јахта Круиовог вета, Кру- аа — Водена. Петроград, 31. маја Званичан извештај, — Услед прекида у телеграфском саобраћају, који је био изазван олујама у јужној Русији, трансмисија извештаја закаснила је нешго мало. Међутим жзвештаји који су прмспели нотвр.ђују да се офансива трупа генерала Врусилова и даље наставља. На многим секторима гонимо разб*јеног не- пријатеља. Местимице воде се жестоки бојеви с ненријатељем који врши очајне нападе. У- купан број заро6л >ениж непријате- љевих војника износи ИО© офици- ра и 113.000 војнпка, У твку боја близу Рожишча, о чему је било по- мена у јучерашљем нзвештају. једпа каша једиинца најловије Формације Заробила је ме само 2000 војиика, као гато је јуче саонштено, ве1» 18 немачкшх ОФмцира и П85 немачких војника и 26 аустриских оФИцнра н 34*1 нојмика. Јужно од Луика, на фронту Икве, непријатељ се нагло повлачи, гон.ен на- шчу трудама стопу у стопу. У Галицији, у области села Гљадки и Воро^јовке, северно од Тарнопоља, непрвјатељ је бесомучно нападао У 6 махова иаша оделења, али је био од1ачен У ЈУФУ 29. маја, У тој раДњи особито се храбро ноказала наша артилерија која је, у пркос убитачној иепријатвљевој ватри. дочекала с рафалама све непркјатељеве нападе. У об- аасти Вобулинце, северне од Вучача, Аустри- јанци, потиомогнути нем&чким оделењима која су доведена у ту област, давали су нам отпо- ра с огорчшопАу, и читавим назом противна- пада на које су наше трупе одговарале, при- морали су нека наша оделења д& се нешто г ало повију. На тој тачки бој се наставља са све већом и §е&ом огорченошћу. У областн јужно од Дњестра, наше су се трупе бориле око заузећа једног предграђа варопш Черно- 8ИЦ9, где је констатовано повише веома ја- ких екешшија; неиријатељ је 9ал,ио у ваздух мост близу села Михалче, источно од Черпо- випе Укуиап број заробљених воЈ- ника од тууиа генерала Лечицког износн 21.000 војника који ирина- дају мл ђарској пешадији м коњнци. На десном крилу код Риге, Немци су ире- дузели офансиву северно од моч&ри Тирул, али субидаодбијени, после чега су чаше труне напре- довале. Н» целом фронту Јакобштатских ноложа- ја, Немци су ујутру 29. маја изненада отворили си. г шу артидериску и пешачку ватру. Мало за тим непријатељске трупе почеле су да надиру на разним тачкама, али, одбијене свуда нашом ватром, оне су морале да се врате у свсје прлазне ровове. Доћу 29. маја знатне немач- ке снаге, иосле артилериске припреме, нреду- зеле су офансиву јужно од језера Дрисвјати, али, дочекане нашом концеатричном ватром, о- не су и овде биле принуђене да се повуку. Јужно од Крева, ноћу 29. маја, непријатељ је отворио снажну артилериску ватру и са знатним ефективима нредузео за тим офанси- ву јужно од села Кучана; извесна не рија- тељска оделења успела су да продру у шуму западно од Кучана, али, изложена силној ар-
| 0.485673
| 0.196833
|
Ratni dnevnik
|
1916-06-01
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093755055
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093755055/$2
|
success
| 0
|
{
"bbox": [],
"category": [],
"score": []
}
|
|||
лике количине азотних— беланчевинастих — једињења веома се лако преврћу и подлежу многим болестима којим вино од здравог грожђа може да одоли. Отуда се објашњава оно, што многима изгледа чу- дновато, од куд се сад вина много теже чувају, лакше преврћу и кваре, но вина од старе наше домаће лозе, која су се са много мање пажње, поклоњене свима радовима, одржавала много боље. Пероноспора напада такође и пупољке, омета њи- хово сазривање, што доприноси да пупољци много лакше преко зиме измрзну, но код здраве лозе. Из овога што предходи, види се да су штете од пероноспора огромне: ништећи листове — који су у исто време плућа и уста биљкина — спречава ства- рање шећера у грожђу, те ово остаје недовољно слатко и кисело: спречава нормално сазревање ластара и пупољака те тиме шкоди и берби друге године, сма- њује живот — век — лози, тако, да после неко- лико узастопних година са јаком пероноспором, чокот нодлегне борби и лоза угине, као што су на жалост многи виноградари могли да опазе, да им је ове го- дине доста чокота сасушило се и угинуло, а врло ве- роватпо, може бити још више но ове године, биће тих случајева идуће године, јер је и ова 1911., врло повољна за развијање пероноспоре. Гљивица која проузрокује ову болест (регоповрога или рЈавторога уШсо1а) размножава се на два на- чинв: у току топлог дела године ситним заметцима спорама, а у јесен јајима или зимским спорама. У пролеће, зимске споре које су презимиле у лишћу, или чак и делови мицелијума, разнете ве- тром падну на горњу страну листа и кад нађу по- вољне прилике за развијање одмах почну да клијају. Те повољне прилике јесу: влага и топлота. У капљици росе или капи кише нарочито кад их сунце загреје јаје или спора почне да се развија пру- жи један коренчић „мицелијум", који се спусти између ћелија лисних и чим доспе у унутрашњост почне да се грана у свима правцима, обавијајући унутрашње ћелије пружајући сисаљке које црпе храну наме- њену биљки, од чега нападнути делови — у недостатку хране — слабе, пожуте и угину. На супротној, доњој страни, листа, наскоро ће се појавити прљаво бео прах. Под микроскопом овај прах изгледа као мноштво ситних гранчица од којих свака на врху носи по неколико малих летњих заметака — спора — које ветар веома лако разноси по околним виноградима, док не падну на горњу површину листа и почну да клијају под истим околностима под којим и зимско јаје. Са једног листа средње величине при јакој за- рази пероноспоре, ових гранчица има толико, да могу лако да произведу 50—60,000.000 спора. Дакле онда, кад се болест на листу опази, свако лечење тог зара- женог дела листа је немогуће, јер је пероноспора већ у последњој фази — фази размножавања — и већ је извршила свој посао на том месту листа. То размножавање спорама бива преко целог лета али да би могла да презими ова гљивица употребљава други начин размножавања. На крају лета мицели- јум у унутрашњости листа почиње да задебљава на извесним местима, образује полне органе, који после оплођења дају једно јаје — зимску спору — обло- жено јачим обмотачем, који ће га сачувати од непогоде и зимских мразева. Из овога што претходи, разумеће се лако, зашто су виногради у низини јаче нападнути од пероноспоре, но они који се налазе на странама брда. Код нас се пероноспора обично појављује у дру- гој половини априла и почегком маја, а кад је про- леће хладније онда и доцније. Дешава се по некад да се ширење пероноспоре уз једаред заустави. То се опажа кад топлоте нагло на- ступе или кад дуже време дувају суви и топли ветрови. Све наше лозе нису подједнако осетљиве према пероноспори, једна од најосетљивијих је багрина, оби- чно се на њој и опазе први знаци пероноспоре. Као што смо раније напоменули, последице перо- носпоре опажају се и у идућој години, јер пупољци на једногодишњем ластару, који имају да даду родне гранчице, нису могли довољно да се развију услед болесног стања целог чокота. Кад смо се упознали са начином живота пероно- споре биће много лакше борити се против ње. Орган лозин у коме се налази мицелеум (жилице) пероноспоре болестан је и не може се лечити. Једини пут, којим морамо поћи, то је да спречимо клицање спора, да их уништимо пре но што су се показали први знаци болести. Овај начин, при коме се организам не лечи већ се спречава сама појава бо- лести, зове се превантиван, а као најбоље превантивно средство до сада показале су се бакарне соли — отровна тела. Изгледа, да је ово средство случајно пронађено: виноградари у Медоку (Француска) да би сачували од пролазника грожђе на чокоту поред пута, прскали су лозу смешом плавог камена и креча растворе- ном у води, те су приметили да пероноспора нема дејство на тако опрскан чокот. Г Мијарде, професор на универзитету у Бордо-у, први је објаснио дејство бакарних једињења: бакарне соли које се налазе на горњој површини попрсканог листа, лако се растварају у капљицама росе иликише која падне на лист, и довољно је, да у тим капљицама има 2 до 3 десета милијонитих делова бакра па да убију спору и спрече свако њено клијање. Споре се развију и почну да клијају у капи воде на горњој страни листа, дакле, ту страну треба и прскати. Превантивно средство — бордовска чорба — треба да пријања што боље на лист, да му покрије што већу површину, али не цео лист, јер би тиме спречила правилно функционисање лисних органа, стога треба да буде расута у што ситнијим капљицама на листу. О томе како се припрема бордовска чорба, већ је говорено на овом месту (види број 12 „Тежака".) м. о. +с+
| 0.845787
| 0.123368
|
Težak
|
1911-07-10
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093292098
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093292098/$2
|
success
| 0
|
{
"bbox": [
[
1.0888161659240723,
3.88946533203125,
767.3881225585938,
1019.202392578125
]
],
"category": [
0
],
"score": [
0.15340556204319
]
}
|
|||
рика решена ца све рескира. Кад се остави на страну торпнљирапе „Калифорвије", о чеку се ■очекује званичан извештај, све наводи на мисао да ће мир или рат зависити од судбине брода „Сен Луј". Ова је лађа кмала напустати Ливер- пуљ у прошлу суботу. Сопственицп његови тра- жили су пре поласка упуства и из Вашингтоца су добили овај каблограм: „Права која данас уживају амерички бродови истоветна су с правима која су уживалн пре немачке објаве подводнога рата; ако се сопственици бродова боје да ће бити незакбно нападнути могу предузеги све гготребне мере да би могли избећи или одупрети се сваком евеитуалном нападу". „Њу-Јорк Ивнинг Ворлд" јавља, на основу исказа официра „Американ Лине", да је Друштво прнмило у своју спужбу морнаре који су вични руковању топовима и да је „Сен Луј" наоружан и послар у забрањену зону е наређењем да се брани, ако би одбрани било места. АД1КРАЛ ЛАКАЗ 0 ПОДМОРСКСЈ АКД0ЈИ Адмирал Лаказ изјавио је јуче дописнику листа „Чвкаго Дели Њус" ово: „Што се тиче тачио броја подводних бро- дова, које дакас непријатељ има на распот:ожењу, ми не можемо о томе имати прецизних података. Нремда ја не верујем да их ненријатељ има више од 200. Рећи пак колико је губигака претрпео, такође је веома тешка ствар. Јер, кад један подводни брод буде нападнут, не може се знати да ли је погођен пошто се загњури. С друге стране, кад се објави да какав подводни брод недостаје, онда се његов број преноси на други нови брод, а то спречава оцену губитака. Али оно што је извесно, јесгс то, да су непрнја гељски губитци у подводним бродовима всома велики. Командант подводнога брода који смо недав- но запленипи признао је да подводним бро- довима највећи страх задају наоружане трго- вачке лађе које приморавају сумарене да оста- ну загњурени и да троше свој огравиченР број торииља у сто да остану на површини и да се задовоље само са неколико граната. Ми сада вршимо наоружање трговачких брод' ва ко- јима ћемо придодати веште нишанџије. Ти бро- дови, потпомогнути многобројним патролним ла- ђама, смањиће, ако потпуно и не предупреде, гу- битке који долазе од немачких м аустријских. подводних бродова. Ешшшија у Дрездену Код једног рањеног немачког војника нађено- је писмо, у коме стоји и ово: ,.17. децСмбра 1916. — Јесте ли чули да је- арсенал у Дрездену ексшшдирао ? Кажу, да је то било страшно и да је личило на „паклену- ватру" на Соми. Хиљаде жена и девојака поги- нуло је,' али се тај догађај краје. Нико не може да добије железничку карту за Дрезден, сем у изузетним, хитпим случајевима,' и тада треба да . се има нарочита објава. Сва стакла на нрозорима лрсла су у око- лини од 18 километара, а да је ватра захватила- слагалиште, цео Дрезден би био сигурно дигнут у. ваздух. Свакога дана секу и руше стабла у шуми Редебел, како би се на тај начин спречило ширење ватре и да би се зауставио пожар, којн од прекјуче од 11 и по часова још траје. Вол- нице, које су биле пуне тешких рањеника, та- кође су овом експкозијом порушене до гемеља." Закаснет Савет Максимилијан Харден, криТикујући у „Цу- кунфту" од 7. јануара немачку ноту о понудама за мир, каже: „Ако се жели створити могућност за склапање кира, после тридесет месеци страш- нога рата, не треба упућивати Својим противни- цима један докуменат, који исговремено садржи у себи и оптужб , и прокламацију победе. Ако једно јако индустријско друштво жеЛи да дође у споразум са једном протнвничком групом, која није слабија од њега, оно јој неће рећи: „Ви сте хтели да нас прогутате, и ви сте за то примерно. кажњени. Али, по- што смо ми добри људи, ми можемо да гово- римо о поновном предузећу послова. У том слу- чају она би одговорила: „То што ви кажете није истина; ви нас нисте прождрли. Ви сте страшно исиаштали своју грамзивост. Ви сада тражите измирење за то што осећате да губите партију, Али наша је савест чиста, наша је част непо- вређена и наше су благајне пуне." Шгамчраја „Млада Србнја" Влад. М, Анђ«лковика Солув Одгов. уред. Влад. М. Анђелковић.
| 0.535633
| 0.188265
|
Ratni dnevnik
|
1917-01-29
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093742532
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093742532/$4
|
success
| 0
|
{
"bbox": [
[
0.6146432161331177,
2.362548828125,
770.1531372070312,
1018.7053833007812
]
],
"category": [
0
],
"score": [
0.1023915559053421
]
}
|
|||
1 глеских грофовија достигле су до линије сво- га крајњега објекта, после једне упорне бор- бе у шуми северно од канала Ипр—Комин и у околини Товер Хамлет. У центру, групе из северних грофовија и аустралијски бата- љони продрли су у немачке положаје, насту- пивши више од једне миље по дубини; сви %у њихови објекти освојени. Село Велбек и северни део шуме Полигон пали су у наше руке. Нешто мало северније Зевенхок је за- узет а лондонске и шкотске трупе су осво- јиле још једну другу линију пољских добара, међу којима се налази и пољско добро Роз, Кебек и Мел, која леже на последњој линији њихових објеката. У јутру време се било очистило, те су наши аероплани могли активније узети учеш- тка у битци, дајући нам обавешгења односно тачних положаја наших трупа и јављајући нашој артилерији за непријатељске концен- трације. На тај начин извесан број немач- ких напада је онемогућен, док су други од- бијени пушкарањем и митраљеском ватром наше пешадије. Не може се дати тачан број заробљених војника, јер прз- бројаваше још није извршено, али се зна да тај број нремаша 2000 ЈБуди. Запленили смо та- ко%е и неколико топова. ИСТОЧНО ВОЈИШТЕ Петроград, 8. септембра Званичан извештај. — 6. текућег непри- јатељ је вршио напад у области источно од Лавова. Енергичним противнападом уз са- дејство артилерије непријатељ је одбијен са великим губитцима. Јаш, 8. септембра Званичан извештај. — У области источно од Карлешти једно непријатељско изви-ђачко оделење покушало је да се приближи руским рововима под заштитом силне артилеријске ватре. Оно је потиснуто пушкарењем и ми- траљеском ватром. На Дунаву па све до мора затишје. РДЗКЕ В ЕС Т Н Берн, 5. септембра Лист »Ди Фраје Цајтунг« доноси писмо од свога дописника који се недавно вратио у Швајцарску из Аустрије. У том се писму, изме-ђу осталог, каже: »Л \ г сгЈ >ија не може да издржи несреће једне нове зимске кампање јер рескира да претрпи катастрофу. У зем- љи је оскудица у храни, а из Румуније се ништа не може добити. Да би се дошло до свакодневних намирница, свака породица мора одрећивати по једно или два лица од својих укућана, која морају по цео дан че- кати на ред пред бакалницама. Лусгријски цар познаје бедно стање свога народа и за- то ватреио жели мир. Ја сам убећен да се налазимо у очи озбиљних политичких дога- •],аја који ће се појавити као резултат еко- номског стања.« Петроград, 7. септембра Адмирал Колчак, који се налази у ми- сији у Сједињенихм Државама, известио је Провизорну Владу да је дошло до коначног споразума измећу Јапана и Сједињених Др- жава односно помоћи којл? греба пружити Русији. Обе савезничке земље учиниће на првом месту напоре за општу реорганиза- цију свих руских железница и за снабдева- ње Русије преко Јапана. Тако, дакле, спо- разум се односи не само на снабдевање му- ницијом, него и на снабдевање храном и фабричким производима. Прва пошиљка ва- гона поручених за рачун Русије у Сједиње- ним Државама стигла је прошле недеље у Нагасаки. Мадрид, 7. септембра Маркиз де Лема изјавио је да је шпан- ски краљ издејствовао одобрење код зараће- них држава да франц\-ске и енглеске бол- ничке лаће могу слободно пловити у Среди- земном мору и Атланском Океану до канала Ла Манша. Алфонс XIII труди се сада да исте кори- сти добије и за Игалију. Н>у-Јорк, 8. септембра »Њу-Јорк Хералд« сазнаје да 'ће јапан- ске трупе на руском фронту износиги, у то-
| 0.706207
| 0.195051
|
Ratni dnevnik
|
1917-09-08
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093742554
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093742554/$2
|
success
| 0
|
{
"bbox": [
[
1.2313172817230225,
2.657745361328125,
791.0331420898438,
1018.30712890625
]
],
"category": [
0
],
"score": [
0.11119257658720016
]
}
|
End of preview. Expand
in Data Studio
README.md exists but content is empty.
- Downloads last month
- 26